حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، مَوْلَى الأَسْوَدِ بْنِ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّ أَبَا عَمْرِو بْنَ حَفْصٍ، طَلَّقَهَا الْبَتَّةَ وَهُوَ غَائِبٌ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا وَكِيلُهُ بِشَعِيرٍ فَسَخِطَتْهُ فَقَالَ وَاللَّهِ مَا لَكِ عَلَيْنَا مِنْ شَىْءٍ . فَجَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " لَيْسَ لَكِ عَلَيْهِ نَفَقَةٌ " . فَأَمَرَهَا أَنْ تَعْتَدَّ فِي بَيْتِ أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ قَالَ " تِلْكَ امْرَأَةٌ يَغْشَاهَا أَصْحَابِي اعْتَدِّي عِنْدَ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَإِنَّهُ رَجُلٌ أَعْمَى تَضَعِينَ ثِيَابَكِ فَإِذَا حَلَلْتِ فَآذِنِينِي " . قَالَتْ فَلَمَّا حَلَلْتُ ذَكَرْتُ لَهُ أَنَّ مُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ وَأَبَا جَهْمٍ خَطَبَانِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَلاَ يَضَعُ عَصَاهُ عَنْ عَاتَقِهِ وَأَمَّا مُعَاوِيَةُ فَصُعْلُوكٌ لاَ مَالَ لَهُ انْكِحِي أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ " . فَكَرِهْتُهُ ثُمَّ قَالَ " انْكِحِي أُسَامَةَ " . فَنَكَحْتُهُ فَجَعَلَ اللَّهُ فِيهِ خَيْرًا وَاغْتَبَطْتُ بِهِ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка ал-Асвад ибн Суфённинг озоди (мавлоси) Абдуллаҳ ибн Язиддан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Фотима бинт Қайсдан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — Абу Амр ибн Ҳафс уни, ўзи ғойиб (сафарда) бўлган ҳолда, қатъий (уч) талоқ қилди. Унинг вакили унга арпа жўнатди, у бундан норози бўлди. У (вакил): «Аллаҳга қасамки, сенинг бизда бирор ҳақинг йўқ» деди. У (аёл) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни унга айтди. У: «Сенга ундан нафақа йўқ» деди. Сўнг унга Умму Шарикнинг уйида идда ўтказишни буюрди, кейин: «У — шерикларим (эркаклар) кўп борадиган аёл; Ибн Умму Мактумнинг ҳузурида идда ўтказ, чунки у кўр эркак; (уникида) кийимингни қўйиб (ечиб) қўйса бўлади. Идда(нг) тугаганда, менга билдир» деди. (Фотима) деди: Идда(м) тугаганда, мен унга Муовия ибн Абу Суфён ва Абу Жаҳм менга совчилик қилганини айтдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Абу Жаҳмга келсак, у таёғини елкасидан қўймайди (кўп сафарда ёки аёлни уради); Муовияга келсак, у — моли йўқ камбағал. Усома ибн Зайдга турмушга чиқ» деди. Мен уни ёқтирмадим. Сўнг у: «Усомага турмушга чиқ» деди. Мен унга турмушга чиқдим; Аллаҳ унда яхшилик қилди ва мен у билан (бахтли бўлиб) ҳавасга сазовор бўлдим.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي حَازِمٍ وَقَالَ قُتَيْبَةُ أَيْضًا حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيَّ - كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي، سَلَمَةَ عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّهُ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا فِي عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ أَنْفَقَ عَلَيْهَا نَفَقَةَ دُونٍ فَلَمَّا رَأَتْ ذَلِكَ قَالَتْ وَاللَّهِ لأُعْلِمَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِذَا كَانَ لِي نَفَقَةٌ أَخَذْتُ الَّذِي يُصْلِحُنِي وَإِنْ لَمْ تَكُنْ لِي نَفَقَةٌ لَمْ آخُذْ مِنْهُ شَيْئًا قَالَتْ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ نَفَقَةَ لَكِ وَلاَ سُكْنَى " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни ибн Абу Ҳозим — ривоят қилди; Қутайба яна: бизга Яъқуб — яъни ибн Абдурраҳмон ал-Қорий — ривоят қилди, деди — иккаласи Абу Ҳозимдан, у Абу Саламадан, у Фотима бинт Қайсдан (ривоят қилдики), уни эри Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида талоқ қилди ва унга оз (кам) нафақа берган эди. У буни кўрганда: «Аллаҳга қасамки, мен албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га билдираман; агар менга нафақа (ҳақи) бўлса, ўзимга етадиган (миқдорни) оламан, агар менга нафақа бўлмаса, ундан ҳеч нарса олмайман» деди. (Фотима) деди: Мен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдим, у: «Сенга на нафақа, на турар жой (маскан) йўқ» деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ أَبِي أَنَسٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ قَالَ سَأَلْتُ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ فَأَخْبَرَتْنِي أَنَّ زَوْجَهَا الْمَخْزُومِيَّ طَلَّقَهَا فَأَبَى أَنْ يُنْفِقَ عَلَيْهَا فَجَاءَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَتْهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ نَفَقَةَ لَكِ فَانْتَقِلِي فَاذْهَبِي إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَكُونِي عِنْدَهُ فَإِنَّهُ رَجُلٌ أَعْمَى تَضَعِينَ ثِيَابَكِ عِنْدَهُ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс Имрон ибн Абу Анасдан, у Абу Саламадан ривоят қилди, у деди: Мен Фотима бинт Қайсдан сўрадим, у менга хабар бердики, эри ал-Махзумий уни талоқ қилди ва унга нафақа беришдан бош тортди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, унга хабар берди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенга нафақа йўқ; бас, кўчиб, Ибн Умму Мактумнинг олдига бор ва уникида бўл, чунки у кўр эркак; уникида кийимингни қўйиб (ечиб) қўйса бўлади» деди.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ - أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، أُخْتَ الضَّحَّاكِ بْنِ قَيْسٍ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أَبَا حَفْصِ بْنَ الْمُغِيرَةِ الْمَخْزُومِيَّ طَلَّقَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ انْطَلَقَ إِلَى الْيَمَنِ فَقَالَ لَهَا أَهْلُهُ لَيْسَ لَكِ عَلَيْنَا نَفَقَةٌ . فَانْطَلَقَ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ فِي نَفَرٍ فَأَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِ مَيْمُونَةَ فَقَالُوا إِنَّ أَبَا حَفْصٍ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ ثَلاَثًا فَهَلْ لَهَا مِنْ نَفَقَةٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَتْ لَهَا نَفَقَةٌ وَعَلَيْهَا الْعِدَّةُ " . وَأَرْسَلَ إِلَيْهَا " أَنْ لاَ تَسْبِقِينِي بِنَفْسِكِ " . وَأَمَرَهَا أَنْ تَنْتَقِلَ إِلَى أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَيْهَا " أَنَّ أُمَّ شَرِيكٍ يَأْتِيهَا الْمُهَاجِرُونَ الأَوَّلُونَ فَانْطَلِقِي إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى فَإِنَّكِ إِذَا وَضَعْتِ خِمَارَكِ لَمْ يَرَكِ " . فَانْطَلَقَتْ إِلَيْهِ فَلَمَّا مَضَتْ عِدَّتُهَا أَنْكَحَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسَامَةَ بْنَ زَيْدِ بْنِ حَارِثَةَ
Ва менга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Шайбон Яҳё — у ибн Абу Касир — дан ривоят қилди, менга Абу Салама хабар бердики, аз-Заҳҳок ибн Қайснинг синглиси Фотима бинт Қайс унга хабар бердики, Абу Ҳафс ибн ал-Муғира ал-Махзумий уни уч (талоқ) қилди, сўнг Яманга кетди. Унинг оиласи унга: «Сенинг бизда нафақанг йўқ» деди. Шунда Холид ибн ал-Валид бир неча киши билан бориб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига, Маймунанинг уйида (келиб): «Абу Ҳафс аёлини уч (талоқ) қилди; унга нафақа борми?» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга нафақа йўқ, аммо унга идда (ўтказиш) лозим» деди. Ва унга: «Ўзинг ҳақингда мендан ўзиб кетма (мендан сўрамай қарор қилма)» деб (хабар) юборди, ҳамда унга Умму Шарикга кўчишни буюрди. Сўнг унга: «Умму Шарикга дастлабки муҳожирлар (кўп) келади; (яхшиси) кўр бўлган Ибн Умму Мактумнинг олдига бор, чунки сен хим орингни (рўмолингни) қўйганингда (ечганингда), у сени кўрмайди» деб (хабар) юборди. У унга борди. Идда(си) тугаганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Усома ибн Зайд ибн Ҳорисага никоҳлаб берди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنُونَ ابْنَ جَعْفَرٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، ح وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، قَالَ كَتَبْتُ ذَلِكَ مِنْ فِيهَا كِتَابًا قَالَتْ كُنْتُ عِنْدَ رَجُلٍ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ فَطَلَّقَنِي الْبَتَّةَ فَأَرْسَلْتُ إِلَى أَهْلِهِ أَبْتَغِي النَّفَقَةَ . وَاقْتَصُّوا الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ . غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو " لاَ تَفُوتِينَا بِنَفْسِكِ " .
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ибн Саид ва Ибн Ҳужр ривоят қилиб: бизга Исмоил — яъни ибн Жаъфар — Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, бизга Абу Салама Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди, у деди: Мен буни унинг оғзидан ёзиб олдим — у деди: Мен Бану Махзумдан бир кишининг (никоҳи)да эдим, у мени қатъий (уч) талоқ қилди. Мен унинг оиласига нафақа сўраб (одам) юбордим — ва ҳадисни Яҳё ибн Абу Касирнинг Абу Саламадан (қилган) ҳадиси маъносида нақл қилдилар; фақат Муҳаммад ибн Амрнинг ҳадисида: «Ўзинг ҳақингда биздан ўтиб (қочиб) кетма» (дейилган).
حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، جَمِيعًا عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، بْنِ سَعْدٍ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، كَانَتْ تَحْتَ أَبِي عَمْرِو بْنِ حَفْصِ بْنِ الْمُغِيرَةِ فَطَلَّقَهَا آخِرَ ثَلاَثِ تَطْلِيقَاتٍ فَزَعَمَتْ أَنَّهَا جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَسْتَفْتِيهِ فِي خُرُوجِهَا مِنْ بَيْتِهَا فَأَمَرَهَا أَنْ تَنْتَقِلَ إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى فَأَبَى مَرْوَانُ أَنْ يُصَدِّقَهُ فِي خُرُوجِ الْمُطَلَّقَةِ مِنْ بَيْتِهَا وَقَالَ عُرْوَةُ إِنَّ عَائِشَةَ أَنْكَرَتْ ذَلِكَ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ.
Бизга Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд иккаласи Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъддан ривоят қилиб: бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, дедилар — Абу Салама ибн Абдурраҳмон ибн Авф унга хабар бердики, Фотима бинт Қайс унга хабар бердики, у Абу Амр ибн Ҳафс ибн ал-Муғиранинг (никоҳи)да эди, у уни уч талоқнинг охиргиси билан талоқ қилди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига уйидан чиқиш ҳақида фатво сўраб келганини даъво қилди, у унга Ибн Умму Мактум (кўр)нинг олдига кўчишни буюрди. Марвон эса талоқ қилинган аёлнинг уйидан чиқиши (жоизлиги)да уни (Абу Саламани) тасдиқлашдан бош тортди. Урва: «Оиша буни Фотима бинт Қайсга (қарши) инкор қилди» деди.
وَحَدَّثَنِيهِ مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا حُجَيْنٌ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ مَعَ قَوْلِ عُرْوَةَ إِنَّ عَائِشَةَ أَنْكَرَتْ ذَلِكَ عَلَى فَاطِمَةَ .
Ва менга буни Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ҳужайн ривоят қилди, бизга ал-Лайс Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан шу иснод билан унга ўхшаш — Урванинг: «Оиша буни Фотимага (қарши) инкор қилди» деган сўзи билан бирга (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، - وَاللَّفْظُ لِعَبْدٍ - قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ، الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّ أَبَا عَمْرِو بْنَ حَفْصِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، خَرَجَ مَعَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ إِلَى الْيَمَنِ فَأَرْسَلَ إِلَى امْرَأَتِهِ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ بِتَطْلِيقَةٍ كَانَتْ بَقِيَتْ مِنْ طَلاَقِهَا وَأَمَرَ لَهَا الْحَارِثَ بْنَ هِشَامٍ وَعَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ بِنَفَقَةٍ فَقَالاَ لَهَا وَاللَّهِ مَا لَكِ نَفَقَةٌ إِلاَّ أَنْ تَكُونِي حَامِلاً . فَأَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ لَهُ قَوْلَهُمَا . فَقَالَ " لاَ نَفَقَةَ لَكِ " . فَاسْتَأْذَنَتْهُ فِي الاِنْتِقَالِ فَأَذِنَ لَهَا . فَقَالَتْ أَيْنَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ " إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ " . وَكَانَ أَعْمَى تَضَعُ ثِيَابَهَا عِنْدَهُ وَلاَ يَرَاهَا فَلَمَّا مَضَتْ عِدَّتُهَا أَنْكَحَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا مَرْوَانُ قَبِيصَةَ بْنَ ذُؤَيْبٍ يَسْأَلُهَا عَنِ الْحَدِيثِ فَحَدَّثَتْهُ بِهِ فَقَالَ مَرْوَانُ لَمْ نَسْمَعْ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ مِنِ امْرَأَةٍ سَنَأْخُذُ بِالْعِصْمَةِ الَّتِي وَجَدْنَا النَّاسَ عَلَيْهَا . فَقَالَتْ فَاطِمَةُ حِينَ بَلَغَهَا قَوْلُ مَرْوَانَ فَبَيْنِي وَبَيْنَكُمُ الْقُرْآنُ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ} الآيَةَ قَالَتْ هَذَا لِمَنْ كَانَتْ لَهُ مُرَاجَعَةٌ فَأَىُّ أَمْرٍ يَحْدُثُ بَعْدَ الثَّلاَثِ فَكَيْفَ تَقُولُونَ لاَ نَفَقَةَ لَهَا إِذَا لَمْ تَكُنْ حَامِلاً فَعَلاَمَ تَحْبِسُونَهَا
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Абд ибн Ҳумайд — лафз Абдники — ривоят қилиб, иккаласи: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллаҳ ибн Утбадан хабар берди, дедилар — Абу Амр ибн Ҳафс ибн ал-Муғира Али ибн Абу Толиб билан Яманга чиқди ва аёли Фотима бинт Қайсга талоқининг (аввал) қолган бир талоқини жўнатди ҳамда унга ал-Ҳорис ибн Ҳишом ва Айёш ибн Абу Рабиа(ни) нафақа (беришга) буюрди. Улар унга: «Аллаҳга қасамки, агар ҳомиладор бўлмасанг, сенга нафақа йўқ» дедилар. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, уларнинг сўзини унга айтди. У: «Сенга нафақа йўқ» деди. У ундан кўчишга изн сўради, у унга изн берди. У: «Қаерга, ё Расулуллаҳ?» деди. У: «Ибн Умму Мактумнинг (олдига)» деди. У кўр эди, у (Фотима) уникида кийимини қўйса (ечса) ҳам у уни кўрмас эди. Идда(си) тугаганда, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Усома ибн Зайдга никоҳлаб берди. Марвон унга Қабиса ибн Зуайбни юбориб, ундан ҳадисни сўради, у унга уни ривоят қилди. Марвон: «Биз бу ҳадисни фақат бир аёлдан эшитдик; биз одамларни устида топган эҳтиёт (сақланиш йўли)ни оламиз» деди. Марвоннинг сўзи унга етганда, Фотима: «Мен билан сизлар орамизда Қуръан (ҳакам) бўлсин. Аллаҳ азза ва жалла: ‹Уларни уйларидан чиқарманг› (оятини) айтди» деди. У: «Бу — (эрига) ружуъ (ҳуқуқи) бўлган (аёл) учун; уч (талоқ)дан кейин эса қандай иш содир бўлади (яъни ружуъ йўқ)? Бас, у ҳомиладор бўлмаса, қандай қилиб ‹унга нафақа йўқ› дейсизлар-у, кейин уни нима учун (уйда) ушлаб турасизлар?» деди.
حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا سَيَّارٌ، وَحُصَيْنٌ، وَمُغِيرَةُ، وَأَشْعَثُ، وَمُجَالِدٌ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ وَدَاوُدُ كُلُّهُمْ عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَسَأَلْتُهَا عَنْ قَضَاءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهَا فَقَالَتْ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ . فَقَالَتْ فَخَاصَمْتُهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي السُّكْنَى وَالنَّفَقَةِ - قَالَتْ - فَلَمْ يَجْعَلْ لِي سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً وَأَمَرَنِي أَنْ أَعْتَدَّ فِي بَيْتِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ .
менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Сайёр, Ҳусайн, Муғира, Ашъас, Мужолид, Исмоил ибн Абу Холид ва Довуд — ҳаммаси аш-Шаъбийдан хабар берди, у деди: Мен Фотима бинт Қайснинг олдига кириб, ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг у ҳақда (чиқарган) ҳукмини сўрадим. У: «Эри уни қатъий (уч) талоқ қилди» деди. У деди: Мен у билан турар жой (маскан) ва нафақа ҳақида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида даъволашдим. (Фотима) деди: У менга на маскан, на нафақа берди ва менга Ибн Умму Мактумнинг уйида идда ўтказишни буюрди.
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ حُصَيْنٍ، وَدَاوُدَ، وَمُغِيرَةَ، وَإِسْمَاعِيلَ، وَأَشْعَثَ عَنِ الشَّعْبِيِّ، أَنَّهُ قَالَ دَخَلْتُ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ . بِمِثْلِ حَدِيثِ زُهَيْرٍ عَنْ هُشَيْمٍ
Ва бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳушайм Ҳусайн, Довуд, Муғира, Исмоил ва Ашъасдан, улар аш-Шаъбийдан хабар берди — у: «Мен Фотима бинт Қайснинг олдига кирдим» деди — Зуҳайрнинг Ҳушаймдан (қилган) ҳадиси мислида (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ الْهُجَيْمِيُّ، حَدَّثَنَا قُرَّةُ، حَدَّثَنَا سَيَّارٌ، أَبُو الْحَكَمِ حَدَّثَنَا الشَّعْبِيُّ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَأَتْحَفَتْنَا بِرُطَبِ ابْنِ طَابٍ وَسَقَتْنَا سَوِيقَ سُلْتٍ فَسَأَلْتُهَا عَنِ الْمُطَلَّقَةِ، ثَلاَثًا أَيْنَ تَعْتَدُّ قَالَتْ طَلَّقَنِي بَعْلِي ثَلاَثًا فَأَذِنَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَعْتَدَّ فِي أَهْلِي
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилди, бизга Холид ибн ал-Ҳорис ал-Ҳужаймий ривоят қилди, бизга Қурра ривоят қилди, бизга Сайёр Абу ал-Ҳакам ривоят қилди, бизга аш-Шаъбий ривоят қилиб деди: Биз Фотима бинт Қайснинг олдига кирдик, у бизга Ибн Тоб (хурмоси)нинг янги (ҳўл) хурмосини тортиқ қилди ва бизга султ (пўстсиз арпа) савиғини ичирди. Мен ундан уч (талоқ билан) талоқ қилинган аёл қаерда идда ўтказади, деб сўрадим. У: «Эрим мени уч (талоқ) қилди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўз аҳлим (оилам) ичида идда ўтказишга изн берди» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْمُطَلَّقَةِ ثَلاَثًا قَالَ " لَيْسَ لَهَا سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةٌ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, бизга Суфён Салама ибн Куҳайлдан, у аш-Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайсдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, уч (талоқ билан) талоқ қилинган аёл ҳақида (ривоят қилди); у: «Унга на турар жой (маскан), на нафақа (бор)» деди, дедилар.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ، رُزَيْقٍ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، قَالَتْ طَلَّقَنِي زَوْجِي ثَلاَثًا فَأَرَدْتُ النُّقْلَةَ فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " انْتَقِلِي إِلَى بَيْتِ ابْنِ عَمِّكِ عَمْرِو بْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَاعْتَدِّي عِنْدَهُ " .
Ва менга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам хабар берди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Ишоқдан, у аш-Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди, у деди: Эрим мени уч (талоқ) қилди, мен кўчишни истадим ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим. У: «Амакинг ўғли Амр ибн Умму Мактумнинг уйига кўч ва уникида идда ўтказ» деди.
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ جَبَلَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ الأَعْظَمِ وَمَعَنَا الشَّعْبِيُّ فَحَدَّثَ الشَّعْبِيُّ بِحَدِيثِ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَجْعَلْ لَهَا سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً ثُمَّ أَخَذَ الأَسْوَدُ كَفًّا مِنْ حَصًى فَحَصَبَهُ بِهِ . فَقَالَ وَيْلَكَ تُحَدِّثُ بِمِثْلِ هَذَا قَالَ عُمَرُ لاَ نَتْرُكُ كِتَابَ اللَّهِ وَسُنَّةَ نَبِيِّنَا صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ امْرَأَةٍ لاَ نَدْرِي لَعَلَّهَا حَفِظَتْ أَوْ نَسِيَتْ لَهَا السُّكْنَى وَالنَّفَقَةُ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ وَلاَ يَخْرُجْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْتِينَ بِفَاحِشَةٍ مُبَيِّنَةٍ} .
Ва бизга буни Муҳаммад ибн Амр ибн Жабала ривоят қилди, бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Ишоқдан ривоят қилди, у деди: Мен ал-Асвад ибн Язид билан ал-Масжид ал-Аъзамда ўтирган эдим, биз билан аш-Шаъбий ҳам бор эди. Аш-Шаъбий Фотима бинт Қайснинг ҳадисини — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга на маскан, на нафақа бермаганини — нақл қилди. Шунда ал-Асвад бир ҳовуч шағал олиб, уни (Шаъбийга) отди ва: «Вой сенга! Шунақа нарсани ривоят қиляпсанми? Умар: ‹Биз бир аёлнинг сўзи учун — уни ёдда сақлаб қолганми ёки унутганми, билмаймиз — Аллаҳнинг Китобини ва Набиймиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Суннатини тарк этмаймиз; унга маскан ва нафақа бордир› деди. Аллаҳ азза ва жалла: ‹Уларни уйларидан чиқарманг, улар ҳам чиқмасинлар — очиқ бир фоҳиша (иш) қилмаганларича› деди» деди.
وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ مُعَاذٍ، عَنْ أَبِي، إِسْحَاقَ بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ حَدِيثِ أَبِي أَحْمَدَ عَنْ عَمَّارِ بْنِ رُزَيْقٍ، بِقِصَّتِهِ .
Ва бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Муоз Абу Ишоқдан шу иснод билан, Абу Аҳмаднинг Аммор ибн Рузайқдан (қилган) ҳадиси каби, ўз қиссаси билан (ривоят қилди).
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي، الْجَهْمِ بْنِ صُخَيْرٍ الْعَدَوِيِّ قَالَ سَمِعْتُ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، تَقُولُ إِنَّ زَوْجَهَا طَلَّقَهَا ثَلاَثًا فَلَمْ يَجْعَلْ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً قَالَتْ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا حَلَلْتِ فَآذِنِينِي " . فَآذَنْتُهُ فَخَطَبَهَا مُعَاوِيَةُ وَأَبُو جَهْمٍ وَأُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ تَرِبٌ لاَ مَالَ لَهُ وَأَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَرَجُلٌ ضَرَّابٌ لِلنِّسَاءِ وَلَكِنْ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ " . فَقَالَتْ بِيَدِهَا هَكَذَا أُسَامَةُ أُسَامَةُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " طَاعَةُ اللَّهِ وَطَاعَةُ رَسُولِهِ خَيْرٌ لَكِ " . قَالَتْ فَتَزَوَّجْتُهُ فَاغْتَبَطْتُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, бизга Суфён Абу Бакр ибн Абу ал-Жаҳм ибн Сухайр ал-Адавийдан ривоят қилди, у деди: Мен Фотима бинт Қайсни шундай деяётганини эшитдим: Эрим мени уч (талоқ) қилди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга на маскан, на нафақа берди. (Фотима) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Идда(нг тугаб) ҳалол бўлганингда, менга билдир» деди. Мен унга билдирдим. Шунда менга Муовия, Абу Жаҳм ва Усома ибн Зайд совчилик қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Муовияга келсак, у — моли йўқ камбағал (қашшоқ) киши; Абу Жаҳмга келсак, у — аёлларни кўп урадиган киши; лекин (яхшиси) Усома ибн Зайд» деди. У қўли билан шундай (ишора қилиб): «Усома?! Усома?!» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Аллаҳга итоат ва Унинг Расулига итоат сен учун яхшироқдир» деди. (Фотима) деди: Мен унга турмушга чиқдим ва (бахтли бўлиб) ҳавасга сазовор бўлдим.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ، أَبِي الْجَهْمِ قَالَ سَمِعْتُ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، تَقُولُ أَرْسَلَ إِلَىَّ زَوْجِي أَبُو عَمْرِو بْنُ حَفْصِ بْنِ الْمُغِيرَةِ عَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ بِطَلاَقِي وَأَرْسَلَ مَعَهُ بِخَمْسَةِ آصُعِ تَمْرٍ وَخَمْسَةِ آصُعِ شَعِيرٍ فَقُلْتُ أَمَا لِي نَفَقَةٌ إِلاَّ هَذَا وَلاَ أَعْتَدُّ فِي مَنْزِلِكُمْ قَالَ لاَ . قَالَتْ فَشَدَدْتُ عَلَىَّ ثِيَابِي وَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " كَمْ طَلَّقَكِ " . قُلْتُ ثَلاَثًا . قَالَ " صَدَقَ لَيْسَ لَكِ نَفَقَةٌ . اعْتَدِّي فِي بَيْتِ ابْنِ عَمِّكِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَإِنَّهُ ضَرِيرُ الْبَصَرِ تُلْقِي ثَوْبَكِ عِنْدَهُ فَإِذَا انْقَضَتْ عِدَّتُكِ فَآذِنِينِي " . قَالَتْ فَخَطَبَنِي خُطَّابٌ مِنْهُمْ مُعَاوِيَةُ وَأَبُو الْجَهْمِ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مُعَاوِيَةَ تَرِبٌ خَفِيفُ الْحَالِ وَأَبُو الْجَهْمِ مِنْهُ شِدَّةٌ عَلَى النِّسَاءِ - أَوْ يَضْرِبُ النِّسَاءَ أَوْ نَحْوَ هَذَا - وَلَكِنْ عَلَيْكِ بِأُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ " .
Ва менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон Суфёндан, у Абу Бакр ибн Абу ал-Жаҳмдан ривоят қилди, у деди: Мен Фотима бинт Қайсни шундай деяётганини эшитдим: Эрим Абу Амр ибн Ҳафс ибн ал-Муғира менга талоқимни (билдириб) Айёш ибн Абу Рабиани жўнатди ва у билан бирга беш сў (ўлчов) хурмо ва беш сў арпа жўнатди. Мен: «Менга нафақа шугина (холосми) ва сизларнинг манзилингизда идда ўтказмайманми?» дедим. У: «Йўқ» деди. (Фотима) деди: Мен кийимимни маҳкамлаб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим. У: «У сени неча (талоқ) қилди?» деди. Мен: «Уч» дедим. У: «Тўғри айтибди; сенга нафақа йўқ. Амакинг ўғли Ибн Умму Мактумнинг уйида идда ўтказ, чунки у кўзи ожиз; уникида кийимингни ташлаб (ечиб) қўйса бўлади. Идда(нг) тугаганда, менга билдир» деди. (Фотима) деди: Менга совчилар — улар орасида Муовия ва Абу ал-Жаҳм — совчилик қилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Муовия — камбағал, ҳоли енгил (қашшоқ); Абу ал-Жаҳмда аёлларга нисбатан қаттиқлик бор — ёки у аёлларни уради, ёки шунга ўхшаш (бир нарса айтди) — лекин сен Усома ибн Зайдни (танлашни) лозим тут» деди.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي الْجَهْمِ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَسَأَلْنَاهَا فَقَالَتْ كُنْتُ عِنْدَ أَبِي عَمْرِو بْنِ حَفْصِ بْنِ الْمُغِيرَةِ فَخَرَجَ فِي غَزْوَةِ نَجْرَانَ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِنَحْوِ حَدِيثِ ابْنِ مَهْدِيٍّ وَزَادَ قَالَتْ فَتَزَوَّجْتُهُ فَشَرَّفَنِي اللَّهُ بِابْنِ زَيْدٍ وَكَرَّمَنِي اللَّهُ بِابْنِ زَيْدٍ .
Ва менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абу Осим хабар берди, бизга Суфён ас-Саврий ривоят қилди, менга Абу Бакр ибн Абу ал-Жаҳм ривоят қилиб деди: Мен ва Абу Салама ибн Абдурраҳмон Фотима бинт Қайснинг олдига кирдик ва ундан сўрадик. У: «Мен Абу Амр ибн Ҳафс ибн ал-Муғиранинг (никоҳи)да эдим, у Нажрон ғазотига чиқди» деди — ва ҳадисни Ибн Маҳдийнинг ҳадиси мислида нақл қилди ҳамда (шуни) қўшди: «Мен унга (Усомага) турмушга чиқдим, Аллаҳ мени Зайд ўғли билан шарафлади ва Аллаҳ мени Зайд ўғли билан улуғлади».
وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرٍ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو سَلَمَةَ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ زَمَنَ ابْنِ الزُّبَيْرِ فَحَدَّثَتْنَا أَنَّ زَوْجَهَا طَلَّقَهَا طَلاَقًا بَاتًّا . بِنَحْوِ حَدِيثِ سُفْيَانَ .
Ва бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, менга Абу Бакр ривоят қилиб деди: Мен ва Абу Салама Ибн аз-Зубайр замонида Фотима бинт Қайснинг олдига кирдик, у бизга эри уни қатъий (уч) талоқ қилганини ривоят қилди — Суфённинг ҳадиси мислида.
وَحَدَّثَنِي حَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ صَالِحٍ، عَنِ السُّدِّيِّ، عَنِ الْبَهِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، قَالَتْ طَلَّقَنِي زَوْجِي ثَلاَثًا فَلَمْ يَجْعَلْ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً .
Ва менга Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн Солиҳ ас-Суддийдан, у ал-Баҳийдан, у Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди, у деди: Эрим мени уч (талоқ) қилди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга на маскан, на нафақа берди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، تَزَوَّجَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ بِنْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَكَمِ فَطَلَّقَهَا فَأَخْرَجَهَا مِنْ عِنْدِهِ فَعَابَ ذَلِكَ عَلَيْهِمْ عُرْوَةُ فَقَالُوا إِنَّ فَاطِمَةَ قَدْ خَرَجَتْ . قَالَ عُرْوَةُ فَأَتَيْتُ عَائِشَةَ فَأَخْبَرْتُهَا بِذَلِكَ فَقَالَتْ مَا لِفَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ خَيْرٌ فِي أَنْ تَذْكُرَ هَذَا الْحَدِيثَ .
Ва бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома Ҳишомдан ривоят қилди, менга отам ривоят қилиб деди: Яҳё ибн Саид ибн ал-Ос Абдурраҳмон ибн ал-Ҳакамнинг қизига уйланди, сўнг уни талоқ қилди ва уни ўзиникидан чиқарди (уйдан чиқарди). Урва уларнинг бу (қилмиш)ини айблади. Улар: «Фотима ҳам (уйдан) чиқган-ку» дедилар. Урва деди: Мен Оишанинг олдига келиб, унга буни айтдим. У: «Фотима бинт Қайсга бу ҳадисни (гапни) айтишда яхшилик йўқ» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ فَاطِمَةَ، بِنْتِ قَيْسٍ قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ زَوْجِي طَلَّقَنِي ثَلاَثًا وَأَخَافُ أَنْ يُقْتَحَمَ عَلَىَّ . قَالَ فَأَمَرَهَا فَتَحَوَّلَتْ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, бизга Ҳишом отасидан, у Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди, у деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, эрим мени уч (талоқ) қилди, мен (ёлғиз қолганим учун биров) устимга бостириб киришидан қўрқаман» дедим. (Ҳишом) деди: Шунда у (Расул) унга буюрди, у (Фотима) кўчди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ مَا لِفَاطِمَةَ خَيْرٌ أَنْ تَذْكُرَ هَذَا . قَالَ تَعْنِي قَوْلَهَا لاَ سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةَ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди — у: «Фотимага буни (гапни) айтишда яхшилик йўқ» деди. (Рови) деди: У (Оиша) бунинг билан унинг (Фотиманинг) «на маскан, на нафақа» деган сўзини назарда тутди.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ لِعَائِشَةَ أَلَمْ تَرَىْ إِلَى فُلاَنَةَ بِنْتِ الْحَكَمِ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ فَخَرَجَتْ فَقَالَتْ بِئْسَمَا صَنَعَتْ . فَقَالَ أَلَمْ تَسْمَعِي إِلَى قَوْلِ فَاطِمَةَ فَقَالَتْ أَمَا إِنَّهُ لاَ خَيْرَ لَهَا فِي ذِكْرِ ذَلِكَ .
Ва менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон Суфёндан, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан хабар берди, у деди: Урва ибн аз-Зубайр Оишага: «Фалон — ал-Ҳакамнинг қизини кўрмадингми? Эри уни қатъий (уч) талоқ қилди, у эса (уйдан) чиқиб кетди» деди. (Оиша): «У қилган иш нақадар ёмон!» деди. У (Урва): «Фотиманинг сўзини эшитмадингми?» деди. У: «Билгинки, унга (Фотимага) буни эслатишда яхшилик йўқ» деди.