وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي، الْجَهْمِ بْنِ صُخَيْرٍ الْعَدَوِيِّ قَالَ سَمِعْتُ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، تَقُولُ إِنَّ زَوْجَهَا طَلَّقَهَا ثَلاَثًا فَلَمْ يَجْعَلْ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً قَالَتْ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا حَلَلْتِ فَآذِنِينِي " . فَآذَنْتُهُ فَخَطَبَهَا مُعَاوِيَةُ وَأَبُو جَهْمٍ وَأُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ تَرِبٌ لاَ مَالَ لَهُ وَأَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَرَجُلٌ ضَرَّابٌ لِلنِّسَاءِ وَلَكِنْ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ " . فَقَالَتْ بِيَدِهَا هَكَذَا أُسَامَةُ أُسَامَةُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " طَاعَةُ اللَّهِ وَطَاعَةُ رَسُولِهِ خَيْرٌ لَكِ " . قَالَتْ فَتَزَوَّجْتُهُ فَاغْتَبَطْتُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, бизга Суфён Абу Бакр ибн Абу ал-Жаҳм ибн Сухайр ал-Адавийдан ривоят қилди, у деди: Мен Фотима бинт Қайсни шундай деяётганини эшитдим: Эрим мени уч (талоқ) қилди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга на маскан, на нафақа берди. (Фотима) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Идда(нг тугаб) ҳалол бўлганингда, менга билдир» деди. Мен унга билдирдим. Шунда менга Муовия, Абу Жаҳм ва Усома ибн Зайд совчилик қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Муовияга келсак, у — моли йўқ камбағал (қашшоқ) киши; Абу Жаҳмга келсак, у — аёлларни кўп урадиган киши; лекин (яхшиси) Усома ибн Зайд» деди. У қўли билан шундай (ишора қилиб): «Усома?! Усома?!» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Аллаҳга итоат ва Унинг Расулига итоат сен учун яхшироқдир» деди. (Фотима) деди: Мен унга турмушга чиқдим ва (бахтли бўлиб) ҳавасга сазовор бўлдим.