حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، مَوْلَى الأَسْوَدِ بْنِ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّ أَبَا عَمْرِو بْنَ حَفْصٍ، طَلَّقَهَا الْبَتَّةَ وَهُوَ غَائِبٌ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا وَكِيلُهُ بِشَعِيرٍ فَسَخِطَتْهُ فَقَالَ وَاللَّهِ مَا لَكِ عَلَيْنَا مِنْ شَىْءٍ . فَجَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " لَيْسَ لَكِ عَلَيْهِ نَفَقَةٌ " . فَأَمَرَهَا أَنْ تَعْتَدَّ فِي بَيْتِ أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ قَالَ " تِلْكَ امْرَأَةٌ يَغْشَاهَا أَصْحَابِي اعْتَدِّي عِنْدَ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَإِنَّهُ رَجُلٌ أَعْمَى تَضَعِينَ ثِيَابَكِ فَإِذَا حَلَلْتِ فَآذِنِينِي " . قَالَتْ فَلَمَّا حَلَلْتُ ذَكَرْتُ لَهُ أَنَّ مُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ وَأَبَا جَهْمٍ خَطَبَانِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَلاَ يَضَعُ عَصَاهُ عَنْ عَاتَقِهِ وَأَمَّا مُعَاوِيَةُ فَصُعْلُوكٌ لاَ مَالَ لَهُ انْكِحِي أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ " . فَكَرِهْتُهُ ثُمَّ قَالَ " انْكِحِي أُسَامَةَ " . فَنَكَحْتُهُ فَجَعَلَ اللَّهُ فِيهِ خَيْرًا وَاغْتَبَطْتُ بِهِ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка ал-Асвад ибн Суфённинг озоди (мавлоси) Абдуллаҳ ибн Язиддан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Фотима бинт Қайсдан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — Абу Амр ибн Ҳафс уни, ўзи ғойиб (сафарда) бўлган ҳолда, қатъий (уч) талоқ қилди. Унинг вакили унга арпа жўнатди, у бундан норози бўлди. У (вакил): «Аллаҳга қасамки, сенинг бизда бирор ҳақинг йўқ» деди. У (аёл) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни унга айтди. У: «Сенга ундан нафақа йўқ» деди. Сўнг унга Умму Шарикнинг уйида идда ўтказишни буюрди, кейин: «У — шерикларим (эркаклар) кўп борадиган аёл; Ибн Умму Мактумнинг ҳузурида идда ўтказ, чунки у кўр эркак; (уникида) кийимингни қўйиб (ечиб) қўйса бўлади. Идда(нг) тугаганда, менга билдир» деди. (Фотима) деди: Идда(м) тугаганда, мен унга Муовия ибн Абу Суфён ва Абу Жаҳм менга совчилик қилганини айтдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Абу Жаҳмга келсак, у таёғини елкасидан қўймайди (кўп сафарда ёки аёлни уради); Муовияга келсак, у — моли йўқ камбағал. Усома ибн Зайдга турмушга чиқ» деди. Мен уни ёқтирмадим. Сўнг у: «Усомага турмушга чиқ» деди. Мен унга турмушга чиқдим; Аллаҳ унда яхшилик қилди ва мен у билан (бахтли бўлиб) ҳавасга сазовор бўлдим.