وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ - أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، أُخْتَ الضَّحَّاكِ بْنِ قَيْسٍ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أَبَا حَفْصِ بْنَ الْمُغِيرَةِ الْمَخْزُومِيَّ طَلَّقَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ انْطَلَقَ إِلَى الْيَمَنِ فَقَالَ لَهَا أَهْلُهُ لَيْسَ لَكِ عَلَيْنَا نَفَقَةٌ . فَانْطَلَقَ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ فِي نَفَرٍ فَأَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِ مَيْمُونَةَ فَقَالُوا إِنَّ أَبَا حَفْصٍ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ ثَلاَثًا فَهَلْ لَهَا مِنْ نَفَقَةٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَتْ لَهَا نَفَقَةٌ وَعَلَيْهَا الْعِدَّةُ " . وَأَرْسَلَ إِلَيْهَا " أَنْ لاَ تَسْبِقِينِي بِنَفْسِكِ " . وَأَمَرَهَا أَنْ تَنْتَقِلَ إِلَى أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَيْهَا " أَنَّ أُمَّ شَرِيكٍ يَأْتِيهَا الْمُهَاجِرُونَ الأَوَّلُونَ فَانْطَلِقِي إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى فَإِنَّكِ إِذَا وَضَعْتِ خِمَارَكِ لَمْ يَرَكِ " . فَانْطَلَقَتْ إِلَيْهِ فَلَمَّا مَضَتْ عِدَّتُهَا أَنْكَحَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسَامَةَ بْنَ زَيْدِ بْنِ حَارِثَةَ
Ва менга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Шайбон Яҳё — у ибн Абу Касир — дан ривоят қилди, менга Абу Салама хабар бердики, аз-Заҳҳок ибн Қайснинг синглиси Фотима бинт Қайс унга хабар бердики, Абу Ҳафс ибн ал-Муғира ал-Махзумий уни уч (талоқ) қилди, сўнг Яманга кетди. Унинг оиласи унга: «Сенинг бизда нафақанг йўқ» деди. Шунда Холид ибн ал-Валид бир неча киши билан бориб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига, Маймунанинг уйида (келиб): «Абу Ҳафс аёлини уч (талоқ) қилди; унга нафақа борми?» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга нафақа йўқ, аммо унга идда (ўтказиш) лозим» деди. Ва унга: «Ўзинг ҳақингда мендан ўзиб кетма (мендан сўрамай қарор қилма)» деб (хабар) юборди, ҳамда унга Умму Шарикга кўчишни буюрди. Сўнг унга: «Умму Шарикга дастлабки муҳожирлар (кўп) келади; (яхшиси) кўр бўлган Ибн Умму Мактумнинг олдига бор, чунки сен хим орингни (рўмолингни) қўйганингда (ечганингда), у сени кўрмайди» деб (хабар) юборди. У унга борди. Идда(си) тугаганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Усома ибн Зайд ибн Ҳорисага никоҳлаб берди.