حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، أَنَّهُ أَتَى عُمَرَ فَاسْتَأْذَنَ ثَلاَثًا فَقَالَ يَسْتَأْذِنُ أَبُو مُوسَى يَسْتَأْذِنُ الأَشْعَرِيُّ يَسْتَأْذِنُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ قَيْسٍ فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَرَجَعَ فَبَعَثَ إِلَيْهِ عُمَرُ مَا رَدَّكَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَسْتَأْذِنُ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَإِنْ أُذِنَ لَهُ وَإِلاَّ فَلْيَرْجِعْ " . قَالَ ائْتِنِي بِبَيِّنَةٍ عَلَى هَذَا . فَذَهَبَ ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ هَذَا أُبَىٌّ فَقَالَ أُبَىٌّ يَا عُمَرُ لاَ تَكُنْ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ عُمَرُ لاَ أَكُونُ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ривоят қилди, у Талҳа ибн Яҳёдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан ривоят қилишича: у Умарнинг олдига келди ва уч марта изн сўради-да: «Абу Мусо изн сўраяпти, Ашъарий изн сўраяпти, Абдуллаҳ ибн Қайс изн сўраяпти», деди. Унга изн берилмади, шунинг учун қайтиб кетди. Умар унинг ортидан одам юбориб: «Сени нима қайтарди?» деди. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Сизлардан бирингиз уч марта изн сўрасин, агар изн берилса (кирсин), акс ҳолда қайтиб кетсин›, деган», деди. У: «Бунга менга ҳужжат келтир», деди. У кетди, кейин қайтиб келиб: «Мана Убай», деди. Шунда Убай: «Эй Умар, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларига азоб бўлма», деди. Умар: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларига азоб бўлмайман», деди.