حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا فِي مَجْلِسٍ مِنْ مَجَالِسِ الأَنْصَارِ فَجَاءَ أَبُو مُوسَى فَزِعًا فَقُلْنَا لَهُ مَا أَفْزَعَكَ قَالَ أَمَرَنِي عُمَرُ أَنْ آتِيَهُ فَأَتَيْتُهُ فَاسْتَأْذَنْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي فَرَجَعْتُ فَقَالَ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَأْتِيَنِي قُلْتُ قَدْ جِئْتُ فَاسْتَأْذَنْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَلْيَرْجِعْ " . قَالَ لَتَأْتِيَنِّي عَلَى هَذَا بِالْبَيِّنَةِ قَالَ فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ لاَ يَقُومُ مَعَكَ إِلاَّ أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ فَقَامَ أَبُو سَعِيدٍ مَعَهُ فَشَهِدَ لَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, у Язид ибн Хусайфадан, у Буср ибн Саъиддан, у Абу Саъид ал-Худрийдан; у деди: «Мен ансорларнинг мажлисларидан бирида ўтирган эдим. Шунда Абу Мусо қўрқиб-чўчиган ҳолда келди. Биз унга: ‹Сени нима қўрқитди?› дедик. У деди: ‹Умар менга ҳузурига келишимни буюрди, мен келдим ва уч марта изн сўрадим, лекин менга изн берилмади, шунинг учун қайтиб кетдим. Кейин у: «Нега олдимга келмадинг?» деди. Мен: «Келдим-ку, уч марта изн сўрадим, лекин менга изн берилмади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса: ‹Сизлардан бирингиз уч марта изн сўраса-ю, унга изн берилмаса, қайтиб кетсин›, деган эди», дедим. У: «Бунга албатта ҳужжат келтирасан», деди.› » У деди: шунда Абу Саъид: «Сен билан қавмнинг энг кичигидан бошқа ҳеч ким турмайди», деди. У деди: Абу Саъид у билан туриб борди ва унинг фойдасига гувоҳлик берди.