حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا طَلْحَةُ بْنُ، يَحْيَى عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، قَالَ جَاءَ أَبُو مُوسَى إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ قَيْسٍ . فَلَمْ يَأْذَنْ لَهُ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا أَبُو مُوسَى السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا الأَشْعَرِيُّ . ثُمَّ انْصَرَفَ فَقَالَ رُدُّوا عَلَىَّ رُدُّوا عَلَىَّ . فَجَاءَ فَقَالَ يَا أَبَا مُوسَى مَا رَدَّكَ كُنَّا فِي شُغْلٍ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ " . قَالَ لَتَأْتِيَنِّي عَلَى هَذَا بِبَيِّنَةٍ وَإِلاَّ فَعَلْتُ وَفَعَلْتُ . فَذَهَبَ أَبُو مُوسَى قَالَ عُمَرُ إِنْ وَجَدَ بَيِّنَةً تَجِدُوهُ عِنْدَ الْمِنْبَرِ عَشِيَّةً وَإِنْ لَمْ يَجِدْ بَيِّنَةً فَلَمْ تَجِدُوهُ . فَلَمَّا أَنْ جَاءَ بِالْعَشِيِّ وَجَدُوهُ قَالَ يَا أَبَا مُوسَى مَا تَقُولُ أَقَدْ وَجَدْتَ قَالَ نَعَمْ أُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ . قَالَ عَدْلٌ . قَالَ يَا أَبَا الطُّفَيْلِ مَا يَقُولُ هَذَا قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ذَلِكَ يَا ابْنَ الْخَطَّابِ فَلاَ تَكُونَنَّ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ إِنَّمَا سَمِعْتُ شَيْئًا فَأَحْبَبْتُ أَنْ أَتَثَبَّتَ .
Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ривоят қилди, бизга Фазл ибн Мусо ривоят қилди, бизга Талҳа ибн Яҳё Абу Бурдадан, у Абу Мусо ал-Ашъарийдан хабар берди. У деди: Абу Мусо Умар ибн Хаттобнинг олдига келиб: «Ассалому алайкум, бу Абдуллаҳ ибн Қайс», деди. Унга изн берилмади. Сўнг у: «Ассалому алайкум, бу Абу Мусо. Ассалому алайкум, бу ал-Ашъарий», деди. Кейин у қайтиб кетди. (Умар): «Уни менга қайтаринглар, уни менга қайтаринглар!» деди. У келди. (Умар): «Эй Абу Мусо, сени нима қайтарди? Биз машғул эдик», деди. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Изн сўраш уч марта; агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет›, деганини эшитганман», деди. У (Умар): «Бунга албатта далил келтирасан, акс ҳолда мен (жазо) қиламан, (жазо) қиламан», деди. Шунда Абу Мусо кетди. Умар: «Агар у далил топса, уни кечқурун минбар олдида топасизлар; агар далил топмаса, уни топмайсизлар», деди. Кечқурун бўлиб келганда уни топдилар. (Умар): «Эй Абу Мусо, нима дейсан? Топдингми?» деди. У: «Ҳа, Убай ибн Каъбни», деди. (Умар): «У одил», деди. (Сўнг): «Эй Абу Туфайл, бу нима деяпти?» деди. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шуни айтаётганини эшитганман, эй Хаттобнинг ўғли. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларига азоб бўлиб қолма», деди. У (Умар): «Субҳаналлаҳ! Мен фақат бир нарсани эшитган эдим ва уни тасдиқлашни хоҳладим, холос», деди.