حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَالِدِ بْنِ عَثْمَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، رضى الله عنه يَقُولُ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ فَكَلَّمْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَكَتَ ثُمَّ كَلَّمْتُهُ فَسَكَتَ ثُمَّ كَلَّمْتُهُ فَسَكَتَ فَحَرَّكْتُ رَاحِلَتِي فَتَنَحَّيْتُ وَقُلْتُ ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ يَا ابْنَ الْخَطَّابِ نَزَرْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ مَرَّاتٍ كُلُّ ذَلِكَ لاَ يُكَلِّمُكَ مَا أَخْلَقَكَ أَنْ يَنْزِلَ فِيكَ قُرْآنٌ قَالَ فَمَا نَشِبْتُ أَنْ سَمِعْتُ صَارِخًا يَصْرُخُ بِي قَالَ فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا ابْنَ الْخَطَّابِ لَقَدْ أُنْزِلَ عَلَىَّ هَذِهِ اللَّيْلَةَ سُورَةٌ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِهَا مَا طَلَعَتْ عَلَيْهِ الشَّمْسُ : (إنَّا فَتَحْنَا لَكَ فَتْحًا مُبِينًا ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ مَالِكٍ مُرْسَلاً .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Холид ибн Асма ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан баъзи сафарларининг бирида эдик. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (бир нарса) сўзладим, у эса жим қолди. Сўнг яна сўзладим, у жим қолди. Сўнг яна сўзладим, у жим қолди. Шунда мен уловимни ҳаракатга келтириб (орқага) чекиндим ва: «Онанг сени йўқотсин, эй Ибн ал-Хаттоб! Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни уч марта безовта қилдинг, ҳар сафар у сенга жавоб бермади. Сен ҳақингда Қуръан нозил бўлишига лойиқдирсан!» дедим. (Умар) деди: «Кўп ўтмай, кимдир мени чақириб қичқираётганини эшитдим.» (У) деди: «Шунда мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим, у: «Эй Ибн ал-Хаттоб! Ҳақиқатан, бу кеча менга шундай бир сура нозил қилиндики, мен унинг эвазига қуёш чиқиб турадиган (бутун оламга) эга бўлишни ҳам яхши кўрмайман: «Албатта, Биз сенга очиқ-ойдин ғалаба ато этдик» (Фатҳ сураси, 1),» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Баъзилар уни Моликдан мурсал қилиб ривоят қилганлар.