حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ جَرِيرٍ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ حُذَيْفَةَ فَقَالَ رَجُلٌ لَوْ أَدْرَكْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَاتَلْتُ مَعَهُ وَأَبْلَيْتُ فَقَالَ حُذَيْفَةُ أَنْتَ كُنْتَ تَفْعَلُ ذَلِكَ لَقَدْ رَأَيْتُنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ الأَحْزَابِ وَأَخَذَتْنَا رِيحٌ شَدِيدَةٌ وَقُرٌّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلاَ رَجُلٌ يَأْتِينِي بِخَبَرِ الْقَوْمِ جَعَلَهُ اللَّهُ مَعِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . فَسَكَتْنَا فَلَمْ يُجِبْهُ مِنَّا أَحَدٌ ثُمَّ قَالَ " أَلاَ رَجُلٌ يَأْتِينَا بِخَبَرِ الْقَوْمِ جَعَلَهُ اللَّهُ مَعِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . فَسَكَتْنَا فَلَمْ يُجِبْهُ مِنَّا أَحَدٌ ثُمَّ قَالَ " أَلاَ رَجُلٌ يَأْتِينَا بِخَبَرِ الْقَوْمِ جَعَلَهُ اللَّهُ مَعِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . فَسَكَتْنَا فَلَمْ يُجِبْهُ مِنَّا أَحَدٌ فَقَالَ " قُمْ يَا حُذَيْفَةُ فَأْتِنَا بِخَبَرِ الْقَوْمِ " . فَلَمْ أَجِدْ بُدًّا إِذْ دَعَانِي بِاسْمِي أَنْ أَقُومَ قَالَ " اذْهَبْ فَأْتِنِي بِخَبَرِ الْقَوْمِ وَلاَ تَذْعَرْهُمْ عَلَىَّ " . فَلَمَّا وَلَّيْتُ مِنْ عِنْدِهِ جَعَلْتُ كَأَنَّمَا أَمْشِي فِي حَمَّامٍ حَتَّى أَتَيْتُهُمْ فَرَأَيْتُ أَبَا سُفْيَانَ يَصْلِي ظَهْرَهُ بِالنَّارِ فَوَضَعْتُ سَهْمًا فِي كَبِدِ الْقَوْسِ فَأَرَدْتُ أَنْ أَرْمِيَهُ فَذَكَرْتُ قَوْلَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَلاَ تَذْعَرْهُمْ عَلَىَّ " . وَلَوْ رَمَيْتُهُ لأَصَبْتُهُ فَرَجَعْتُ وَأَنَا أَمْشِي فِي مِثْلِ الْحَمَّامِ فَلَمَّا أَتَيْتُهُ فَأَخْبَرْتُهُ بِخَبَرِ الْقَوْمِ وَفَرَغْتُ قُرِرْتُ فَأَلْبَسَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ فَضْلِ عَبَاءَةٍ كَانَتْ عَلَيْهِ يُصَلِّي فِيهَا فَلَمْ أَزَلْ نَائِمًا حَتَّى أَصْبَحْتُ فَلَمَّا أَصْبَحْتُ قَالَ " قُمْ يَا نَوْمَانُ " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ишоқ ибн Иброҳим, иккови Жарийрдан ривоят қилдилар. Зуҳайр: бизга Жарийр ал-Аъмашдан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: «Биз Ҳузайфанинг олдида эдик. Бир киши: ‹Агар мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга етишганимда, у билан бирга жанг қилиб, жасорат кўрсатардим› деди. Ҳузайфа: ‹Сен буни қилармидинг? Биз ўзимизни Аҳзоб (Хандақ) кечаси Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга кўрдик. Бизни қаттиқ шамол ва совуқ ушлади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Қайси бир киши менга қавмнинг (душманнинг) хабарини келтиради? Аллаҳ уни қиёмат куни мен билан бирга қилсин› деди. Биз жим турдик, биздан ҳеч ким унга жавоб бермади. Сўнг яна: ‹Қайси бир киши бизга қавмнинг хабарини келтиради? Аллаҳ уни қиёмат куни мен билан бирга қилсин› деди. Биз жим турдик, биздан ҳеч ким унга жавоб бермади. Сўнг яна: ‹Қайси бир киши бизга қавмнинг хабарини келтиради? Аллаҳ уни қиёмат куни мен билан бирга қилсин› деди. Биз жим турдик, биздан ҳеч ким унга жавоб бермади. Шунда: ‹Тур, эй Ҳузайфа, бизга қавмнинг хабарини келтир› деди. У мени исмим билан чақиргач, туришдан бошқа чора топмадим. У: ‹Бор, менга қавмнинг хабарини келтир, лекин уларни менга қарши таҳликага солма› деди. Мен унинг олдидан кетганимда, гўё иссиқ ҳаммомда юрганимдай (иссиқ) эдим, то уларнинг олдига етдим. Абу Суфённи кўрдим, у орқасини оловда иситиб турарди. Мен камоннинг ўртасига ўқ қўйдим ва уни отмоқчи бўлдим, сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ‹Уларни менга қарши таҳликага солма› деган сўзини эслаб қолдим. Агар отганимда, албатта тегизардим. Мен қайтиб келдим, гўё иссиқ ҳаммомда юрганимдай эдим. Унинг олдига келиб, қавмнинг хабарини хабар бердим ва бўшаганимда совқотиб қолдим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзининг устидаги, ичида намоз ўқийдиган абосининг ортиғидан менга кийдирди. Мен то тонггача ухлаб юрдим. Тонг отганда у: ‹Тур, эй уйқучи!› деди›».