حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، - وَتَقَارَبَا فِي اللَّفْظِ - حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ سِيَاهٍ، حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَامَ سَهْلُ بْنُ حُنَيْفٍ يَوْمَ صِفِّينَ فَقَالَ أَيُّهَا النَّاسُ اتَّهِمُوا أَنْفُسَكُمْ لَقَدْ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْحُدَيْبِيَةِ وَلَوْ نَرَى قِتَالاً لَقَاتَلْنَا وَذَلِكَ فِي الصُّلْحِ الَّذِي كَانَ بَيْنَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبَيْنَ الْمُشْرِكِينَ فَجَاءَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَأَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلَسْنَا عَلَى حَقٍّ وَهُمْ عَلَى بَاطِلٍ قَالَ " بَلَى " . قَالَ أَلَيْسَ قَتْلاَنَا فِي الْجَنَّةِ وَقَتْلاَهُمْ فِي النَّارِ قَالَ " بَلَى " . قَالَ فَفِيمَ نُعْطِي الدَّنِيَّةَ فِي دِينِنَا وَنَرْجِعُ وَلَمَّا يَحْكُمِ اللَّهُ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ فَقَالَ " يَا ابْنَ الْخَطَّابِ إِنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَلَنْ يُضَيِّعَنِي اللَّهُ أَبَدًا " . قَالَ فَانْطَلَقَ عُمَرُ فَلَمْ يَصْبِرْ مُتَغَيِّظًا فَأَتَى أَبَا بَكْرٍ فَقَالَ يَا أَبَا بَكْرٍ أَلَسْنَا عَلَى حَقٍّ وَهُمْ عَلَى بَاطِلٍ قَالَ بَلَى . قَالَ أَلَيْسَ قَتْلاَنَا فِي الْجَنَّةِ وَقَتْلاَهُمْ فِي النَّارِ قَالَ بَلَى . قَالَ فَعَلاَمَ نُعْطِي الدَّنِيَّةَ فِي دِينِنَا وَنَرْجِعُ وَلَمَّا يَحْكُمِ اللَّهُ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ فَقَالَ يَا ابْنَ الْخَطَّابِ إِنَّهُ رَسُولُ اللَّهِ وَلَنْ يُضَيِّعَهُ اللَّهُ أَبَدًا . قَالَ فَنَزَلَ الْقُرْآنُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْفَتْحِ فَأَرْسَلَ إِلَى عُمَرَ فَأَقْرَأَهُ إِيَّاهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَوَفَتْحٌ هُوَ قَالَ " نَعَمْ " . فَطَابَتْ نَفْسُهُ وَرَجَعَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, (ҳ) ва бизга ибн Нумайр ривоят қилди — матнда яқинлашдилар — бизга отам ривоят қилди, бизга Абдул Азиз ибн Сиёҳ ривоят қилди, бизга Ҳабиб ибн Абу Собит Абу Воилдан ривоят қилди, у деди: «Саҳл ибн Ҳунайф Сиффин куни туриб: ‹Эй одамлар, ўзларингизни айбланглар (фикрингизга ишонманглар). Биз Ҳудайбия куни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга эдик. Агар жанг (зарур) кўрганимизда, албатта жанг қилардик. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан мушриклар ўртасидаги сулҳда (содир бўлган) эди. Умар ибн ал-Хаттоб келиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва: ‹Эй Расулуллаҳ, биз ҳақ устида, улар ботил устида эмасмизми?› деди. У: ‹Бало (шундай)› деди. ‹Бизнинг ўликларимиз жаннатда, уларнинг ўликлари дўзахда эмасми?› деди. У: ‹Бало› деди. ‹Ундай бўлса, нима учун динимизда хорликни (пастликни) қабул қилиб, Аллаҳ биз билан улар ўртасида ҳукм чиқармасидан олдин қайтиб кетамиз?› деди. У: ‹Эй ибн ал-Хаттоб, мен Аллаҳнинг Расулиман, Аллаҳ мени ҳеч қачон зое қилмайди› деди. Умар (ғазабини) сабр қила олмасдан жўнади ва Абу Бакрнинг олдига келиб: ‹Эй Абу Бакр, биз ҳақ устида, улар ботил устида эмасмизми?› деди. У: ‹Бало› деди. ‹Бизнинг ўликларимиз жаннатда, уларнинг ўликлари дўзахда эмасми?› деди. У: ‹Бало› деди. ‹Ундай бўлса, нима учун динимизда хорликни қабул қилиб, Аллаҳ биз билан улар ўртасида ҳукм чиқармасидан олдин қайтамиз?› деди. У: ‹Эй ибн ал-Хаттоб, у Аллаҳнинг Расулидир, Аллаҳ уни ҳеч қачон зое қилмайди› деди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (Фатҳ сураси билан) фатҳ ҳақида Қуръан нозил бўлди. У Умарга (одам) юбориб, уни ўқиб берди. Умар: ‹Эй Расулуллаҳ, бу фатҳми?› деди. У: ‹Ҳа› деди. Шунда унинг кўнгли таскин топди ва қайтди›».