حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بُكَيْرٍ النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنَا - وَاللَّهِ، - يَزِيدُ بْنُ خُصَيْفَةَ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ كُنْتُ جَالِسًا بِالْمَدِينَةِ فِي مَجْلِسِ الأَنْصَارِ فَأَتَانَا أَبُو مُوسَى فَزِعًا أَوْ مَذْعُورًا . قُلْنَا مَا شَأْنُكَ قَالَ إِنَّ عُمَرَ أَرْسَلَ إِلَىَّ أَنْ آتِيَهُ فَأَتَيْتُ بَابَهُ فَسَلَّمْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ فَرَجَعْتُ فَقَالَ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَأْتِيَنَا فَقُلْتُ إِنِّي أَتَيْتُكَ فَسَلَّمْتُ عَلَى بَابِكَ ثَلاَثًا فَلَمْ يَرُدُّوا عَلَىَّ فَرَجَعْتُ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَلْيَرْجِعْ " . فَقَالَ عُمَرُ أَقِمْ عَلَيْهِ الْبَيِّنَةَ وَإِلاَّ أَوْجَعْتُكَ . فَقَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ لاَ يَقُومُ مَعَهُ إِلاَّ أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ قُلْتُ أَنَا أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ فَاذْهَبْ بِهِ .
Менга Амр ибн Муҳаммад ибн Букайр ан-Ноқид ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, бизга — Аллаҳга қасамки — Язид ибн Хусайфа Буср ибн Саъиддан ривоят қилди. У деди: Мен Абу Саъид ал-Худрийни шундай деяётганини эшитдим: «Мен Мадинада Ансорлар мажлисида ўтирган эдим. Бизнинг олдимизга Абу Мусо қўрққан ёки даҳшатга тушган ҳолда келди. Биз: ‹Сенга нима бўлди?› дедик. У деди: ‹Умар менга, унинг олдига келишимни сўраб одам юборди. Мен унинг эшигига келдим ва уч марта салом бердим, аммо у менга жавоб бермади, шунда мен қайтиб кетдим. (Кейин у мени чақириб) деди: «Нима сени бизнинг олдимизга келишингдан тўсди?» Мен: «Мен сенинг олдингга келдим ва эшигингда уч марта салом бердим, аммо улар менга жавоб бермадилар, шунда мен қайтиб кетдим. Зеро Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Бирингиз уч марта изн сўраганда, унга изн берилмаса, қайтиб кетсин›, деган», дедим. Шунда Умар: «Бунга далил келтир, акс ҳолда сени оғритаман», деди. Убай ибн Каъб: «Бу ҳақда у билан фақат қавмнинг энг кичиги туради», деди.› Абу Саъид деди: ‹Мен: «Мен қавмнинг энг кичигиман», дедим. У (Убай): «Бўлмаса у билан бор», деди.›»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَزَادَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي حَدِيثِهِ قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَقُمْتُ مَعَهُ فَذَهَبْتُ إِلَى عُمَرَ فَشَهِدْتُ .
Бизга Қутайба ибн Саъид ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб, улар: бизга Суфён Язид ибн Хусайфадан ушбу иснод билан ривоят қилди, дедилар. Ибн Абу Умар ўз ҳадисида шуни қўшди: Абу Саъид деди: «Мен у билан турдим ва Умарнинг олдига бориб, гувоҳлик бердим.»
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ، أَنَّ بُسْرَ بْنَ سَعِيدٍ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ كُنَّا فِي مَجْلِسٍ عِنْدَ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ فَأَتَى أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ مُغْضَبًا حَتَّى وَقَفَ فَقَالَ أَنْشُدُكُمُ اللَّهَ هَلْ سَمِعَ أَحَدٌ مِنْكُمْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ " . قَالَ أُبَىٌّ وَمَا ذَاكَ قَالَ اسْتَأْذَنْتُ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ أَمْسِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي فَرَجَعْتُ ثُمَّ جِئْتُهُ الْيَوْمَ فَدَخَلْتُ عَلَيْهِ فَأَخْبَرْتُهُ أَنِّي جِئْتُ أَمْسِ فَسَلَّمْتُ ثَلاَثًا ثُمَّ انْصَرَفْتُ قَالَ قَدْ سَمِعْنَاكَ وَنَحْنُ حِينَئِذٍ عَلَى شُغْلٍ فَلَوْ مَا اسْتَأْذَنْتَ حَتَّى يُؤْذَنَ لَكَ قَالَ اسْتَأْذَنْتُ كَمَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَوَاللَّهِ لأُوجِعَنَّ ظَهْرَكَ وَبَطْنَكَ . أَوْ لَتَأْتِيَنَّ بِمَنْ يَشْهَدُ لَكَ عَلَى هَذَا . فَقَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ فَوَاللَّهِ لاَ يَقُومُ مَعَكَ إِلاَّ أَحْدَثُنَا سِنًّا قُمْ يَا أَبَا سَعِيدٍ . فَقُمْتُ حَتَّى أَتَيْتُ عُمَرَ فَقُلْتُ قَدْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ هَذَا .
Менга Абу Тоҳир ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибн ал-Ҳорис Букайр ибн ал-Ашажждан ривоят қилди: Буср ибн Саъид унга ривоят қилиб, у Абу Саъид ал-Худрийни шундай деяётганини эшитганини айтди: «Биз Убай ибн Каъбнинг олдида бир мажлисда эдик. Шунда Абу Мусо ал-Ашъарий ғазабланган ҳолда келиб, тўхтаб деди: ‹Сизлардан Аллаҳга сўрайман, сизлардан бирор киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: «Изн сўраш уч марта; агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет», деганини эшитганми?› Убай: ‹У нима эди?› деди. У деди: ‹Мен кеча Умар ибн Хаттобнинг олдига уч марта изн сўрадим, лекин менга изн берилмади, шунда мен қайтиб кетдим. Кейин бугун унинг олдига келдим ва унинг ҳузурига кирдим, мен унга кеча келганимни ва уч марта салом бериб, кейин қайтганимни хабар бердим. У: «Биз сени эшитган эдик, лекин ўша пайтда машғул эдик. Сенга изн берилгунича изн сўрасанг бўлмасмиди?» деди. Мен: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганимдек изн сўрадим», дедим. У: «Аллаҳга қасамки, мен сенинг орқанг ва қорнингни оғритаман! Ёки сен буни тасдиқлайдиган кишини келтир!» деди.› Шунда Убай ибн Каъб: ‹Аллаҳга қасамки, сен билан фақат ёши энг кичигимиз туради. Тур, эй Абу Саъид›, деди.› Мен туриб, Умарнинг олдига келдим ва: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шуни айтаётганини эшитдим›, дедим.»
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ مُفَضَّلٍ - حَدَّثَنَا سَعِيدُ، بْنُ يَزِيدَ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، أَتَى بَابَ عُمَرَ فَاسْتَأْذَنَ فَقَالَ عُمَرُ وَاحِدَةٌ . ثُمَّ اسْتَأْذَنَ الثَّانِيَةَ فَقَالَ عُمَرُ ثِنْتَانِ . ثُمَّ اسْتَأْذَنَ الثَّالِثَةَ فَقَالَ عُمَرُ ثَلاَثٌ . ثُمَّ انْصَرَفَ فَأَتْبَعَهُ فَرَدَّهُ فَقَالَ إِنْ كَانَ هَذَا شَيْئًا حَفِظْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَا وَإِلاَّ فَلأَجْعَلَنَّكَ عِظَةً . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَأَتَانَا فَقَالَ أَلَمْ تَعْلَمُوا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ " . قَالَ فَجَعَلُوا يَضْحَكُونَ - قَالَ - فَقُلْتُ أَتَاكُمْ أَخُوكُمُ الْمُسْلِمُ قَدْ أُفْزِعَ تَضْحَكُونَ انْطَلِقْ فَأَنَا شَرِيكُكَ فِي هَذِهِ الْعُقُوبَةِ . فَأَتَاهُ فَقَالَ هَذَا أَبُو سَعِيدٍ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Бишр — яъни Ибн Муфаззал — ривоят қилди, бизга Саъид ибн Язид Абу Назрадан, у Абу Саъиддан ривоят қилди: Абу Мусо Умарнинг эшигига келиб изн сўради. Умар: «Бир», деди. Кейин иккинчи марта изн сўради, Умар: «Икки», деди. Кейин учинчи марта изн сўради, Умар: «Уч», деди. Сўнг (Абу Мусо) қайтиб кетди. (Умар) унинг ортидан одам юбориб уни қайтарди ва: «Агар бу сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эслаб қолган бир нарса бўлса, майли; акс ҳолда сени ибрат қилиб қўяман», деди. Абу Саъид деди: «Кейин у бизнинг олдимизга келиб: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Изн сўраш уч марта» деганини билмайсизларми?› деди.» У деди: «Шунда улар кула бошладилар.» У (Абу Саъид) деди: «Мен: ‹Сизларнинг олдингизга қўрқитилган мусулмон биродарингиз келибди-ю, сизлар куласизларми? Юр, мен бу жазода сенинг шеригингман›, дедим.» Сўнг у (Умар)нинг олдига келди ва: «Бу Абу Саъид», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي مَسْلَمَةَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ بْنِ خِرَاشٍ، حَدَّثَنَا شَبَابَةُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، وَسَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، قَالاَ سَمِعْنَاهُ يُحَدِّثُ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، . بِمَعْنَى حَدِيثِ بِشْرِ بْنِ مُفَضَّلٍ عَنْ أَبِي مَسْلَمَةَ، .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб, улар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Масламадан, у Абу Назрадан, у Абу Саъиддан ривоят қилди, дедилар. (ҳ) Бизга яна Аҳмад ибн ал-Ҳасан ибн Хирош ривоят қилди, бизга Шаббоба ривоят қилди, бизга Шуъба Журайрийдан ва Саъид ибн Язиддан — иккаласи Абу Назрадан — ривоят қилди. Улар: «Биз уни Абу Саъид ал-Худрийдан ривоят қилаётганини эшитдик», дедилар — Бишр ибн Муфаззалнинг Абу Масламадан ривоят қилган ҳадиси маъносида.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنَا عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ ثَلاَثًا فَكَأَنَّهُ وَجَدَهُ مَشْغُولاً فَرَجَعَ فَقَالَ عُمَرُ أَلَمْ تَسْمَعْ صَوْتَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قَيْسٍ ائْذَنُوا لَهُ . فَدُعِيَ لَهُ فَقَالَ مَا حَمَلَكَ عَلَى مَا صَنَعْتَ قَالَ إِنَّا كُنَّا نُؤْمَرُ بِهَذَا . قَالَ لَتُقِيمَنَّ عَلَى هَذَا بَيِّنَةً أَوْ لأَفْعَلَنَّ . فَخَرَجَ فَانْطَلَقَ إِلَى مَجْلِسٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالُوا لاَ يَشْهَدُ لَكَ عَلَى هَذَا إِلاَّ أَصْغَرُنَا . فَقَامَ أَبُو سَعِيدٍ فَقَالَ كُنَّا نُؤْمَرُ بِهَذَا . فَقَالَ عُمَرُ خَفِيَ عَلَىَّ هَذَا مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي عَنْهُ الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ .
Менга яна Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъид ал-Қаттон Ибн Журайждан ривоят қилди, бизга Ато Убайд ибн Умайдан ривоят қилди: Абу Мусо Умарга уч марта изн сўради, гўё уни машғул деб топиб, қайтиб кетди. Умар: «Абдуллаҳ ибн Қайснинг овозини эшитмадингми? Унга изн беринглар», деди. Сўнг у чақирилди. (Умар) унга: «Сени бундай қилишингга нима ундади?» деди. У: «Биз шундай қилишга буюрилар эдик», деди. У: «Бунга албатта далил келтирасан, акс ҳолда мен (жазо) қиламан», деди. Сўнг у чиқиб, Ансорларнинг бир мажлисига борди. Улар: «Бу ҳақда сен учун фақат энг кичигимиз гувоҳлик беради», дедилар. Шунда Абу Саъид туриб: «Биз шунга буюрилар эдик», деди. Умар: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ишидан бу менга махфий қолибди. Бозорлардаги савдо-сотиқ буни мендан чалғитибди», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، ح وَحَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ، - يَعْنِي ابْنَ شُمَيْلٍ - قَالاَ جَمِيعًا حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِي حَدِيثِ النَّضْرِ أَلْهَانِي عَنْهُ الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абу Осим ривоят қилди. (ҳ) Бизга яна Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, бизга Назр — яъни Ибн Шумайл — ривоят қилди, иккаласи: бизга Ибн Журайж ушбу иснод билан шунга ўхшашини ривоят қилди, дедилар. Назрнинг ҳадисида: «Бозорлардаги савдо-сотиқ буни мендан чалғитди» деган жумлани зикр қилмади.
حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا طَلْحَةُ بْنُ، يَحْيَى عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، قَالَ جَاءَ أَبُو مُوسَى إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ قَيْسٍ . فَلَمْ يَأْذَنْ لَهُ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا أَبُو مُوسَى السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ هَذَا الأَشْعَرِيُّ . ثُمَّ انْصَرَفَ فَقَالَ رُدُّوا عَلَىَّ رُدُّوا عَلَىَّ . فَجَاءَ فَقَالَ يَا أَبَا مُوسَى مَا رَدَّكَ كُنَّا فِي شُغْلٍ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ " . قَالَ لَتَأْتِيَنِّي عَلَى هَذَا بِبَيِّنَةٍ وَإِلاَّ فَعَلْتُ وَفَعَلْتُ . فَذَهَبَ أَبُو مُوسَى قَالَ عُمَرُ إِنْ وَجَدَ بَيِّنَةً تَجِدُوهُ عِنْدَ الْمِنْبَرِ عَشِيَّةً وَإِنْ لَمْ يَجِدْ بَيِّنَةً فَلَمْ تَجِدُوهُ . فَلَمَّا أَنْ جَاءَ بِالْعَشِيِّ وَجَدُوهُ قَالَ يَا أَبَا مُوسَى مَا تَقُولُ أَقَدْ وَجَدْتَ قَالَ نَعَمْ أُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ . قَالَ عَدْلٌ . قَالَ يَا أَبَا الطُّفَيْلِ مَا يَقُولُ هَذَا قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ذَلِكَ يَا ابْنَ الْخَطَّابِ فَلاَ تَكُونَنَّ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ إِنَّمَا سَمِعْتُ شَيْئًا فَأَحْبَبْتُ أَنْ أَتَثَبَّتَ .
Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ривоят қилди, бизга Фазл ибн Мусо ривоят қилди, бизга Талҳа ибн Яҳё Абу Бурдадан, у Абу Мусо ал-Ашъарийдан хабар берди. У деди: Абу Мусо Умар ибн Хаттобнинг олдига келиб: «Ассалому алайкум, бу Абдуллаҳ ибн Қайс», деди. Унга изн берилмади. Сўнг у: «Ассалому алайкум, бу Абу Мусо. Ассалому алайкум, бу ал-Ашъарий», деди. Кейин у қайтиб кетди. (Умар): «Уни менга қайтаринглар, уни менга қайтаринглар!» деди. У келди. (Умар): «Эй Абу Мусо, сени нима қайтарди? Биз машғул эдик», деди. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Изн сўраш уч марта; агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет›, деганини эшитганман», деди. У (Умар): «Бунга албатта далил келтирасан, акс ҳолда мен (жазо) қиламан, (жазо) қиламан», деди. Шунда Абу Мусо кетди. Умар: «Агар у далил топса, уни кечқурун минбар олдида топасизлар; агар далил топмаса, уни топмайсизлар», деди. Кечқурун бўлиб келганда уни топдилар. (Умар): «Эй Абу Мусо, нима дейсан? Топдингми?» деди. У: «Ҳа, Убай ибн Каъбни», деди. (Умар): «У одил», деди. (Сўнг): «Эй Абу Туфайл, бу нима деяпти?» деди. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шуни айтаётганини эшитганман, эй Хаттобнинг ўғли. Бас, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларига азоб бўлиб қолма», деди. У (Умар): «Субҳаналлаҳ! Мен фақат бир нарсани эшитган эдим ва уни тасдиқлашни хоҳладим, холос», деди.