5627-ҳадисСаҳиҳи Муслим · Одоб китоби
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَزَادَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي حَدِيثِهِ قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَقُمْتُ مَعَهُ فَذَهَبْتُ إِلَى عُمَرَ فَشَهِدْتُ .
Бизга Қутайба ибн Саъид ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб, улар: бизга Суфён Язид ибн Хусайфадан ушбу иснод билан ривоят қилди, дедилар. Ибн Абу Умар ўз ҳадисида шуни қўшди: Абу Саъид деди: «Мен у билан турдим ва Умарнинг олдига бориб, гувоҳлик бердим.»