حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ مُفَضَّلٍ - حَدَّثَنَا سَعِيدُ، بْنُ يَزِيدَ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، أَتَى بَابَ عُمَرَ فَاسْتَأْذَنَ فَقَالَ عُمَرُ وَاحِدَةٌ . ثُمَّ اسْتَأْذَنَ الثَّانِيَةَ فَقَالَ عُمَرُ ثِنْتَانِ . ثُمَّ اسْتَأْذَنَ الثَّالِثَةَ فَقَالَ عُمَرُ ثَلاَثٌ . ثُمَّ انْصَرَفَ فَأَتْبَعَهُ فَرَدَّهُ فَقَالَ إِنْ كَانَ هَذَا شَيْئًا حَفِظْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَا وَإِلاَّ فَلأَجْعَلَنَّكَ عِظَةً . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ فَأَتَانَا فَقَالَ أَلَمْ تَعْلَمُوا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ " . قَالَ فَجَعَلُوا يَضْحَكُونَ - قَالَ - فَقُلْتُ أَتَاكُمْ أَخُوكُمُ الْمُسْلِمُ قَدْ أُفْزِعَ تَضْحَكُونَ انْطَلِقْ فَأَنَا شَرِيكُكَ فِي هَذِهِ الْعُقُوبَةِ . فَأَتَاهُ فَقَالَ هَذَا أَبُو سَعِيدٍ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Бишр — яъни Ибн Муфаззал — ривоят қилди, бизга Саъид ибн Язид Абу Назрадан, у Абу Саъиддан ривоят қилди: Абу Мусо Умарнинг эшигига келиб изн сўради. Умар: «Бир», деди. Кейин иккинчи марта изн сўради, Умар: «Икки», деди. Кейин учинчи марта изн сўради, Умар: «Уч», деди. Сўнг (Абу Мусо) қайтиб кетди. (Умар) унинг ортидан одам юбориб уни қайтарди ва: «Агар бу сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эслаб қолган бир нарса бўлса, майли; акс ҳолда сени ибрат қилиб қўяман», деди. Абу Саъид деди: «Кейин у бизнинг олдимизга келиб: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Изн сўраш уч марта» деганини билмайсизларми?› деди.» У деди: «Шунда улар кула бошладилар.» У (Абу Саъид) деди: «Мен: ‹Сизларнинг олдингизга қўрқитилган мусулмон биродарингиз келибди-ю, сизлар куласизларми? Юр, мен бу жазода сенинг шеригингман›, дедим.» Сўнг у (Умар)нинг олдига келди ва: «Бу Абу Саъид», деди.