حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ اسْتَأْذَنَ أَبُو مُوسَى عَلَى عُمَرَ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ قَالَ عُمَرُ وَاحِدَةٌ . ثُمَّ سَكَتَ سَاعَةً ثُمَّ قَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ قَالَ عُمَرُ ثِنْتَانِ . ثُمَّ سَكَتَ سَاعَةً فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ أَأَدْخُلُ فَقَالَ عُمَرُ ثَلاَثٌ . ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ عُمَرُ لِلْبَوَّابِ مَا صَنَعَ قَالَ رَجَعَ . قَالَ عَلَىَّ بِهِ . فَلَمَّا جَاءَهُ قَالَ مَا هَذَا الَّذِي صَنَعْتَ قَالَ السُّنَّةَ . قَالَ السُّنَّةَ وَاللَّهِ لَتَأْتِيَنِّي عَلَى هَذَا بِبُرْهَانٍ أَوْ بِبَيِّنَةٍ أَوْ لأَفْعَلَنَّ بِكَ . قَالَ فَأَتَانَا وَنَحْنُ رُفْقَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ يَا مَعْشَرَ الأَنْصَارِ أَلَسْتُمْ أَعْلَمَ النَّاسِ بِحَدِيثِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلَمْ يَقُلْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ " . فَجَعَلَ الْقَوْمُ يُمَازِحُونَهُ قَالَ أَبُو سَعِيدٍ ثُمَّ رَفَعْتُ رَأْسِي إِلَيْهِ فَقُلْتُ فَمَا أَصَابَكَ فِي هَذَا مِنَ الْعُقُوبَةِ فَأَنَا شَرِيكُكَ . قَالَ فَأَتَى عُمَرَ فَأَخْبَرَهُ بِذَلِكَ فَقَالَ عُمَرُ مَا كُنْتُ عَلِمْتُ بِهَذَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأُمِّ طَارِقٍ مَوْلاَةِ سَعْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَالْجُرَيْرِيُّ اسْمُهُ سَعِيدُ بْنُ إِيَاسٍ يُكْنَى أَبَا مَسْعُودٍ وَقَدْ رَوَى هَذَا غَيْرُهُ أَيْضًا عَنْ أَبِي نَضْرَةَ وَأَبُو نَضْرَةَ الْعَبْدِيُّ اسْمُهُ الْمُنْذِرُ بْنُ مَالِكِ بْنِ قُطَعَةَ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Аъло ибн Абдил-Аъло ривоят қилди, у ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), у деди: Абу Мусо Умарнинг ҳузурига киришга изн сўраб: «Ас-салому алайкум, кирайми?» деди. Умар: «Бир (марта),» деди. Сўнг бир оз жим турди, кейин яна: «Ас-салому алайкум, кирайми?» деди. Умар: «Икки (марта),» деди. Сўнг яна бир оз жим туриб: «Ас-салому алайкум, кирайми?» деди. Умар: «Уч (марта),» деди. Кейин (Абу Мусо) қайтиб кетди. Умар дарбонга: «У нима қилди?» деди. (Дарбон): «Қайтиб кетди,» деди. (Умар): «Уни менга (чақириб) келтир,» деди. (Абу Мусо) келганида, (Умар): «Бу қилган ишинг нима эди?» деди. (Абу Мусо): «Суннат (шундай),» деди. (Умар): «Суннатми? Аллаҳга қасамки, бунга албатта менга далил ёки гувоҳ келтирасан, акс ҳолда сенга (жазо) қиламан,» деди. (Абу Мусо) деди: кейин у бизнинг олдимизга келди, биз ансорлардан бир гуруҳ эдик. У: «Эй ансорлар жамоаси! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳадисини одамлар ичида энг яхши билгувчи сизлар эмасмисизлар? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Изн сўраш уч мартадир, агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет,» демаганмидилар?» деди. Шунда жамоа у билан ҳазиллаша бошлади. Абу Саид деди: кейин мен бошимни унга кўтариб: «Бу (ишда) сенга тушадиган жазода мен сенинг шеригингман,» дедим. (Абу Саид) деди: сўнг (Абу Мусо) Умарнинг олдига келиб унга буни хабар берди. Шунда Умар: «Мен буни билмас эдим,» деди. Бу бобда Али ва Саъднинг озод қилган чўриси Умм Ториқдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ал-Журайрийнинг исми Саид ибн Иёс бўлиб, куняси Абу Масъуддир. Бу (ҳадисни) ундан бошқаси ҳам Абу Назрадан ривоят қилган. Абу Назра ал-Абдийнинг исми ал-Мунзир ибн Молик ибн Қутаъадир.