حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِسْكِينٍ أَبُو الْحَسَنِ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَسَّانَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ، أَنَّهُ تَوَضَّأَ فِي بَيْتِهِ ثُمَّ خَرَجَ، فَقُلْتُ لأَلْزَمَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَلأَكُونَنَّ مَعَهُ يَوْمِي هَذَا. قَالَ فَجَاءَ الْمَسْجِدَ، فَسَأَلَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا خَرَجَ وَوَجَّهَ هَا هُنَا، فَخَرَجْتُ عَلَى إِثْرِهِ أَسْأَلُ عَنْهُ، حَتَّى دَخَلَ بِئْرَ أَرِيسٍ، فَجَلَسْتُ عِنْدَ الْبَابِ، وَبَابُهَا مِنْ جَرِيدٍ حَتَّى قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَاجَتَهُ، فَتَوَضَّأَ فَقُمْتُ إِلَيْهِ، فَإِذَا هُوَ جَالِسٌ عَلَى بِئْرِ أَرِيسٍ، وَتَوَسَّطَ قُفَّهَا، وَكَشَفَ عَنْ سَاقَيْهِ وَدَلاَّهُمَا فِي الْبِئْرِ، فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ ثُمَّ انْصَرَفْتُ، فَجَلَسْتُ عِنْدَ الْبَابِ، فَقُلْتُ لأَكُونَنَّ بَوَّابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْيَوْمَ، فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَدَفَعَ الْبَابَ. فَقُلْتُ مَنْ هَذَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ. فَقُلْتُ عَلَى رِسْلِكَ. ثُمَّ ذَهَبْتُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا أَبُو بَكْرٍ يَسْتَأْذِنُ. فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَأَقْبَلْتُ حَتَّى قُلْتُ لأَبِي بَكْرٍ ادْخُلْ، وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُبَشِّرُكَ بِالْجَنَّةِ. فَدَخَلَ أَبُو بَكْرٍ فَجَلَسَ عَنْ يَمِينِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَهُ فِي الْقُفِّ، وَدَلَّى رِجْلَيْهِ فِي الْبِئْرِ، كَمَا صَنَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم، وَكَشَفَ عَنْ سَاقَيْهِ، ثُمَّ رَجَعْتُ فَجَلَسْتُ وَقَدْ تَرَكْتُ أَخِي يَتَوَضَّأُ وَيَلْحَقُنِي، فَقُلْتُ إِنْ يُرِدِ اللَّهُ بِفُلاَنٍ خَيْرًا ـ يُرِيدُ أَخَاهُ ـ يَأْتِ بِهِ. فَإِذَا إِنْسَانٌ يُحَرِّكُ الْبَابَ. فَقُلْتُ مَنْ هَذَا فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ. فَقُلْتُ عَلَى رِسْلِكَ. ثُمَّ جِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ، فَقُلْتُ هَذَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَسْتَأْذِنُ. فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ". فَجِئْتُ فَقُلْتُ ادْخُلْ وَبَشَّرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْجَنَّةِ. فَدَخَلَ، فَجَلَسَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْقُفِّ عَنْ يَسَارِهِ، وَدَلَّى رِجْلَيْهِ فِي الْبِئْرِ، ثُمَّ رَجَعْتُ فَجَلَسْتُ، فَقُلْتُ إِنْ يُرِدِ اللَّهُ بِفُلاَنٍ خَيْرًا يَأْتِ بِهِ. فَجَاءَ إِنْسَانٌ يُحَرِّكُ الْبَابَ، فَقُلْتُ مَنْ هَذَا فَقَالَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ. فَقُلْتُ عَلَى رِسْلِكَ. فَجِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ. فَقَالَ " ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ عَلَى بَلْوَى تُصِيبُهُ " فَجِئْتُهُ فَقُلْتُ لَهُ ادْخُلْ وَبَشَّرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْجَنَّةِ عَلَى بَلْوَى تُصِيبُكَ. فَدَخَلَ فَوَجَدَ الْقُفَّ قَدْ مُلِئَ، فَجَلَسَ وُجَاهَهُ مِنَ الشِّقِّ الآخَرِ. قَالَ شَرِيكٌ قَالَ سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ فَأَوَّلْتُهَا قُبُورَهُمْ.
Муҳаммад ибн Мискин Абул-Ҳасан бизга айтди, Яҳё ибн Ҳассон бизга айтди, Сулаймон бизга айтди, Шарик ибн Абу Намирдан, Саъид ибнул-Мусайябдан, у деди: Абу Мусо Ашъарий менга хабар берди: У ўз уйида таҳорат олди, сўнг чиқди ва: «Мен албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ёпишаман (ҳамроҳ бўламан) ва мана бу кунимда у билан бўламан», деди. (Абу Мусо) деди: У (Абу Мусо) масжидга келди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳақида сўради. Улар: «(У) чиқди ва шу томонга йўл олди», дедилар. Мен унинг изидан чиқдим, ундан сўраб, токи у Арис қудуғига кирди. Мен эшик ёнида ўтирдим — эшиги хурмо шохидан эди — токи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳожатини адо этди ва таҳорат олди. Мен унинг олдига туриб (бордим), бирдан у Арис қудуғи устида ўтирган, унинг тўсиғи (чети) ўртаси(да)да жойлашган, икки болдирини очиб, уларни қудуққа осилтирган эди. Мен унга салом бердим, сўнг қайтдим ва эшик ёнида ўтирдим ва: «Мен бугун албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг эшикбони (дарвозабони) бўламан», дедим. Шу пайт Абу Бакр келди ва эшикни (туртиб) очди. Мен: «Бу ким?», дедим. У: «Абу Бакр», деди. Мен: «Секинлаб тур», дедим. Сўнг бориб: «Эй Расулуллаҳ, мана бу Абу Бакр изн сўраяпди», дедим. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Мен келдим ва Абу Бакрга: «Кир, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сени жаннат билан суюнчилаяпди», дедим. Абу Бакр кирди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ўнг томонида, у билан тўсиқ (чети) устида ўтирди ва икки оёғини қудуққа осилтирди, худди Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қилганидек, ва икки болдирини очди. Сўнг мен қайтдим ва ўтирдим — акамни таҳорат олиб, менга етиб келишини (кутиб) қолдирган эдим. Мен: «Агар Аллаҳ фалонга — яъни акасига — яхшилик истаса, уни (шу ерга) келтирар», дедим. Бирдан бир инсон эшикни қимирлатди. Мен: «Бу ким?», дедим. У: «Умар ибнул-Хаттоб», деди. Мен: «Секинлаб тур», дедим. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдим ва унга салом бердим ва: «Мана бу Умар ибнул-Хаттоб изн сўраяпди», дедим. У: «Унга изн бер ва уни жаннат билан суюнчила», деди. Мен келдим ва: «Кир, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сени жаннат билан суюнчилади», дедим. У кирди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан тўсиқ (чети) устида, унинг чап томонида ўтирди ва икки оёғини қудуққа осилтирди. Сўнг мен қайтдим ва ўтирдим ва: «Агар Аллаҳ фалонга яхшилик истаса, уни келтирар», дедим. Бир инсон келди, эшикни қимирлатди. Мен: «Бу ким?», дедим. У: «Усмон ибн Аффон», деди. Мен: «Секинлаб тур», дедим. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдим ва унга хабар бердим. У: «Унга изн бер ва уни — ўзига етадиган бир бало (синов) устига — жаннат билан суюнчила», деди. Мен унинг олдига келдим ва унга: «Кир, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сени — ўзингга етадиган бир бало устига — жаннат билан суюнчилади», дедим. У кирди ва тўсиқ (чети) тўлиб кетганини кўрди, шунда унинг рўпарасида, бошқа томонда ўтирди. Шарик деди: Саъид ибнул-Мусайяб: «Мен буни (учаласинин кетма-кет ўтиришини) уларнинг қабарларига таъбир қилдим», деди.