حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنِي أَبُو زُمَيْلٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ، قَالَ اسْتَأْذَنْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثًا فَأَذِنَ لِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَأَبُو زُمَيْلٍ اسْمُهُ سِمَاكٌ الْحَنَفِيُّ . وَإِنَّمَا أَنْكَرَ عُمَرُ عِنْدَنَا عَلَى أَبِي مُوسَى حَيْثُ رَوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الاِسْتِئْذَانُ ثَلاَثٌ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ " . وَقَدْ كَانَ عُمَرُ اسْتَأْذَنَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثًا فَأَذِنَ لَهُ وَلَمْ يَكُنْ عَلِمَ هَذَا الَّذِي رَوَاهُ أَبُو مُوسَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ فَإِنْ أُذِنَ لَكَ وَإِلاَّ فَارْجِعْ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди, у деди: менга Абу Зумайл ривоят қилди, у деди: менга Ибн Аббос ривоят қилди, у деди: менга Умар ибн ал-Хаттоб ривоят қилди, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига киришга уч марта изн сўрадим, шунда у менга изн бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Абу Зумайлнинг исми Симок ал-Ҳанафийдир. Бизнинг наздимизда Умар Абу Мусони Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Изн сўраш уч мартадир, агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет,» деб ривоят қилгани учунгина инкор қилган эди. Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига киришга уч марта изн сўраб, унга изн берилган эди, аммо у Абу Мусо Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган: «Агар сенга изн берилса (кир), акс ҳолда қайтиб кет,» (деган) бу (ҳукм)ни билмас эди.