حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا فِي مَجْلِسٍ مِنْ مَجَالِسِ الأَنْصَارِ فَجَاءَ أَبُو مُوسَى فَزِعًا فَقُلْنَا لَهُ مَا أَفْزَعَكَ قَالَ أَمَرَنِي عُمَرُ أَنْ آتِيَهُ فَأَتَيْتُهُ فَاسْتَأْذَنْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي فَرَجَعْتُ فَقَالَ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَأْتِيَنِي قُلْتُ قَدْ جِئْتُ فَاسْتَأْذَنْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَلْيَرْجِعْ " . قَالَ لَتَأْتِيَنِّي عَلَى هَذَا بِالْبَيِّنَةِ قَالَ فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ لاَ يَقُومُ مَعَكَ إِلاَّ أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ فَقَامَ أَبُو سَعِيدٍ مَعَهُ فَشَهِدَ لَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, у Язид ибн Хусайфадан, у Буср ибн Саъиддан, у Абу Саъид ал-Худрийдан; у деди: «Мен ансорларнинг мажлисларидан бирида ўтирган эдим. Шунда Абу Мусо қўрқиб-чўчиган ҳолда келди. Биз унга: ‹Сени нима қўрқитди?› дедик. У деди: ‹Умар менга ҳузурига келишимни буюрди, мен келдим ва уч марта изн сўрадим, лекин менга изн берилмади, шунинг учун қайтиб кетдим. Кейин у: «Нега олдимга келмадинг?» деди. Мен: «Келдим-ку, уч марта изн сўрадим, лекин менга изн берилмади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эса: ‹Сизлардан бирингиз уч марта изн сўраса-ю, унга изн берилмаса, қайтиб кетсин›, деган эди», дедим. У: «Бунга албатта ҳужжат келтирасан», деди.› » У деди: шунда Абу Саъид: «Сен билан қавмнинг энг кичигидан бошқа ҳеч ким турмайди», деди. У деди: Абу Саъид у билан туриб борди ва унинг фойдасига гувоҳлик берди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، أَنَّهُ أَتَى عُمَرَ فَاسْتَأْذَنَ ثَلاَثًا فَقَالَ يَسْتَأْذِنُ أَبُو مُوسَى يَسْتَأْذِنُ الأَشْعَرِيُّ يَسْتَأْذِنُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ قَيْسٍ فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَرَجَعَ فَبَعَثَ إِلَيْهِ عُمَرُ مَا رَدَّكَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَسْتَأْذِنُ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَإِنْ أُذِنَ لَهُ وَإِلاَّ فَلْيَرْجِعْ " . قَالَ ائْتِنِي بِبَيِّنَةٍ عَلَى هَذَا . فَذَهَبَ ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ هَذَا أُبَىٌّ فَقَالَ أُبَىٌّ يَا عُمَرُ لاَ تَكُنْ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ عُمَرُ لاَ أَكُونُ عَذَابًا عَلَى أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ривоят қилди, у Талҳа ибн Яҳёдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан ривоят қилишича: у Умарнинг олдига келди ва уч марта изн сўради-да: «Абу Мусо изн сўраяпти, Ашъарий изн сўраяпти, Абдуллаҳ ибн Қайс изн сўраяпти», деди. Унга изн берилмади, шунинг учун қайтиб кетди. Умар унинг ортидан одам юбориб: «Сени нима қайтарди?» деди. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Сизлардан бирингиз уч марта изн сўрасин, агар изн берилса (кирсин), акс ҳолда қайтиб кетсин›, деган», деди. У: «Бунга менга ҳужжат келтир», деди. У кетди, кейин қайтиб келиб: «Мана Убай», деди. Шунда Убай: «Эй Умар, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларига азоб бўлма», деди. Умар: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларига азоб бўлмайман», деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ بِهَذِهِ الْقِصَّةِ . قَالَ فِيهِ فَانْطَلَقَ بِأَبِي سَعِيدٍ فَشَهِدَ لَهُ فَقَالَ أَخَفِيَ عَلَىَّ هَذَا مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي السَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ وَلَكِنْ سَلِّمْ مَا شِئْتَ وَلاَ تَسْتَأْذِنْ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилди, бизга Равҳ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди; у деди: менга Ато хабар берди, у Убайд ибн Умайрдан ривоят қилишича: Абу Мусо Умар ҳузурига изн сўради — шу қисса билан. У бунда шундай деди: У Абу Саъидни олиб борди ва у унинг фойдасига гувоҳлик берди. Шунда у (Умар): «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ишидан менга мана шу яширин қолдими? Мени бозорлардаги савдо-сотиқ машғул қилиб қўйган экан. Лекин энди хоҳлаганингча салом бер, изн сўраб ўтирма», деди.
حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْقَاهِرِ بْنُ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِيهِ، بِهَذِهِ الْقِصَّةِ قَالَ فَقَالَ عُمَرُ لأَبِي مُوسَى إِنِّي لَمْ أَتَّهِمْكَ وَلَكِنَّ الْحَدِيثَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَدِيدٌ .
Бизга Зайд ибн Ахзам ривоят қилди, бизга Абдулқоҳир ибн Шуъайб ривоят қилди, бизга Ҳишом ривоят қилди, у Ҳумайд ибн Ҳилолдан, у Абу Бурда ибн Абу Мусодан, у отасидан — шу қисса билан. У деди: шунда Умар Абу Мусога: «Мен сени айбламадим, лекин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиш (масъулияти) оғирдир», деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ غَيْرِ، وَاحِدٍ، مِنْ عُلَمَائِهِمْ فِي هَذَا فَقَالَ عُمَرُ لأَبِي مُوسَى أَمَا إِنِّي لَمْ أَتَّهِمْكَ وَلَكِنْ خَشِيتُ أَنْ يَتَقَوَّلَ النَّاسُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, у Моликдан, у Рабиъа ибн Абу Абдурраҳмондан, у уларнинг олимларидан бир нечтасидан шу ҳақда ривоят қилди: Умар Абу Мусога: «Албатта мен сени айбламадим, лекин одамлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам номидан тўқиб гапириб юборишларидан қўрқдим», деди.
حَدَّثَنَا هِشَامٌ أَبُو مَرْوَانَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، - الْمَعْنَى - قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ أَبِي كَثِيرٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ زُرَارَةَ، عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ زَارَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَنْزِلِنَا فَقَالَ " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . فَرَدَّ سَعْدٌ رَدًّا خَفِيًّا . قَالَ قَيْسٌ فَقُلْتُ أَلاَ تَأْذَنُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ ذَرْهُ يُكْثِرْ عَلَيْنَا مِنَ السَّلاَمِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . فَرَدَّ سَعْدٌ رَدًّا خَفِيًّا ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . ثُمَّ رَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاتَّبَعَهُ سَعْدٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي كُنْتُ أَسْمَعُ تَسْلِيمَكَ وَأَرُدُّ عَلَيْكَ رَدًّا خَفِيًّا لِتُكْثِرَ عَلَيْنَا مِنَ السَّلاَمِ . قَالَ فَانْصَرَفَ مَعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ لَهُ سَعْدٌ بِغِسْلٍ فَاغْتَسَلَ ثُمَّ نَاوَلَهُ مِلْحَفَةً مَصْبُوغَةً بِزَعْفَرَانٍ أَوْ وَرْسٍ فَاشْتَمَلَ بِهَا ثُمَّ رَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَهُوَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اجْعَلْ صَلَوَاتِكَ وَرَحْمَتَكَ عَلَى آلِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ " . قَالَ ثُمَّ أَصَابَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الطَّعَامِ فَلَمَّا أَرَادَ الاِنْصِرَافَ قَرَّبَ لَهُ سَعْدٌ حِمَارًا قَدْ وَطَّأَ عَلَيْهِ بِقَطِيفَةٍ فَرَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ سَعْدٌ يَا قَيْسُ اصْحَبْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ قَيْسٌ فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ارْكَبْ " . فَأَبَيْتُ ثُمَّ قَالَ " إِمَّا أَنْ تَرْكَبَ وَإِمَّا أَنْ تَنْصَرِفَ " . قَالَ فَانْصَرَفْتُ . قَالَ هِشَامٌ أَبُو مَرْوَانَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ زُرَارَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْوَاحِدِ وَابْنُ سَمَاعَةَ عَنِ الأَوْزَاعِيِّ مُرْسَلاً وَلَمْ يَذْكُرَا قَيْسَ بْنَ سَعْدٍ .
Бизга Ҳишом Абу Марвон ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди — маъно (бир хил). Муҳаммад ибн ал-Мусанно деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, бизга ал-Авзоий ривоят қилди; у деди: мен Яҳё ибн Абу Касирнинг шундай деяётганини эшитдим: менга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Асъад ибн Зурора ривоят қилди, у Қайс ибн Саъддан; у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам манзилимизда бизни зиёрат қилди ва: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Саъд паст овозда жавоб қайтарди. Қайс деди: мен: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга изн бермайсизми?» дедим. У: «Қўй уни, бизга кўпроқ салом берсин», деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Саъд яна паст овозда жавоб қайтарди. Кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қайтиб кетди ва Саъд унинг ортидан эргашиб: «Эй Расулуллаҳ, мен саломингни эшитар ва сенга паст овозда жавоб қайтарар эдим, токи бизга кўпроқ салом беришинг учун», деди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан бирга қайтди. Саъд унга ғусл (суви) буюрди, у ғусл қилди. Кейин унга заъфарон ёки варс (ўсимлик) билан бўялган чойшаб тутди, у уни ўраб олди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам икки қўлини кўтариб: «Аллаҳим, саловотларингни ва раҳматингни Саъд ибн Убоданинг оиласига ато эт», деди. У деди: кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам таомдан еди. Кетмоқчи бўлганида Саъд унга устига гилам ёпилган эшакни яқинлаштирди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам минди. Саъд: «Эй Қайс, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ҳамроҳ бўл», деди. Қайс деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Мин», деди. Мен бош тортдим. Кейин у: «Ё минасан, ё қайтиб кетасан», деди. У деди: мен қайтиб кетдим. Ҳишом Абу Марвон «Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Асъад ибн Зурорадан» деди. Абу Довуд деди: буни Умар ибн Абдулвоҳид ва Ибн Самоа ал-Авзоийдан мурсал қилиб ривоят қилдилар ва Қайс ибн Саъдни зикр қилмадилар.
حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ الْحَرَّانِيُّ، - فِي آخَرِينَ - قَالُوا حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَتَى بَابَ قَوْمٍ لَمْ يَسْتَقْبِلِ الْبَابَ مِنْ تِلْقَاءِ وَجْهِهِ وَلَكِنْ مِنْ رُكْنِهِ الأَيْمَنِ أَوِ الأَيْسَرِ وَيَقُولُ " السَّلاَمُ عَلَيْكُمُ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ " . وَذَلِكَ أَنَّ الدُّورَ لَمْ يَكُنْ عَلَيْهَا يَوْمَئِذٍ سُتُورٌ .
Бизга Муаммал ибн ал-Фадл ал-Ҳарроний бошқалар қаторида ривоят қилди; улар дедилар: бизга Бақийя ибн ал-Валид ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Бусрдан; у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир қавмнинг эшигига келганида, эшикка юзма-юз тўғрисидан турмас, балки унинг ўнг ёки чап бурчагидан турар ва: «Ассалому алайкум, ассалому алайкум», деб айтар эди. Бу шунинг учунки, ўша кунларда уйларда парда-пашшахоналар бўлмас эди.