حَدَّثَنَا هِشَامٌ أَبُو مَرْوَانَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، - الْمَعْنَى - قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ أَبِي كَثِيرٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ زُرَارَةَ، عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ زَارَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَنْزِلِنَا فَقَالَ " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . فَرَدَّ سَعْدٌ رَدًّا خَفِيًّا . قَالَ قَيْسٌ فَقُلْتُ أَلاَ تَأْذَنُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ ذَرْهُ يُكْثِرْ عَلَيْنَا مِنَ السَّلاَمِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . فَرَدَّ سَعْدٌ رَدًّا خَفِيًّا ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . ثُمَّ رَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاتَّبَعَهُ سَعْدٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي كُنْتُ أَسْمَعُ تَسْلِيمَكَ وَأَرُدُّ عَلَيْكَ رَدًّا خَفِيًّا لِتُكْثِرَ عَلَيْنَا مِنَ السَّلاَمِ . قَالَ فَانْصَرَفَ مَعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ لَهُ سَعْدٌ بِغِسْلٍ فَاغْتَسَلَ ثُمَّ نَاوَلَهُ مِلْحَفَةً مَصْبُوغَةً بِزَعْفَرَانٍ أَوْ وَرْسٍ فَاشْتَمَلَ بِهَا ثُمَّ رَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَهُوَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اجْعَلْ صَلَوَاتِكَ وَرَحْمَتَكَ عَلَى آلِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ " . قَالَ ثُمَّ أَصَابَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الطَّعَامِ فَلَمَّا أَرَادَ الاِنْصِرَافَ قَرَّبَ لَهُ سَعْدٌ حِمَارًا قَدْ وَطَّأَ عَلَيْهِ بِقَطِيفَةٍ فَرَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ سَعْدٌ يَا قَيْسُ اصْحَبْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ قَيْسٌ فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ارْكَبْ " . فَأَبَيْتُ ثُمَّ قَالَ " إِمَّا أَنْ تَرْكَبَ وَإِمَّا أَنْ تَنْصَرِفَ " . قَالَ فَانْصَرَفْتُ . قَالَ هِشَامٌ أَبُو مَرْوَانَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ زُرَارَةَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْوَاحِدِ وَابْنُ سَمَاعَةَ عَنِ الأَوْزَاعِيِّ مُرْسَلاً وَلَمْ يَذْكُرَا قَيْسَ بْنَ سَعْدٍ .
Бизга Ҳишом Абу Марвон ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди — маъно (бир хил). Муҳаммад ибн ал-Мусанно деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, бизга ал-Авзоий ривоят қилди; у деди: мен Яҳё ибн Абу Касирнинг шундай деяётганини эшитдим: менга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Асъад ибн Зурора ривоят қилди, у Қайс ибн Саъддан; у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам манзилимизда бизни зиёрат қилди ва: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Саъд паст овозда жавоб қайтарди. Қайс деди: мен: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга изн бермайсизми?» дедим. У: «Қўй уни, бизга кўпроқ салом берсин», деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Саъд яна паст овозда жавоб қайтарди. Кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ассалому алайкум ва раҳматуллаҳи», деди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қайтиб кетди ва Саъд унинг ортидан эргашиб: «Эй Расулуллаҳ, мен саломингни эшитар ва сенга паст овозда жавоб қайтарар эдим, токи бизга кўпроқ салом беришинг учун», деди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан бирга қайтди. Саъд унга ғусл (суви) буюрди, у ғусл қилди. Кейин унга заъфарон ёки варс (ўсимлик) билан бўялган чойшаб тутди, у уни ўраб олди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам икки қўлини кўтариб: «Аллаҳим, саловотларингни ва раҳматингни Саъд ибн Убоданинг оиласига ато эт», деди. У деди: кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам таомдан еди. Кетмоқчи бўлганида Саъд унга устига гилам ёпилган эшакни яқинлаштирди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам минди. Саъд: «Эй Қайс, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ҳамроҳ бўл», деди. Қайс деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Мин», деди. Мен бош тортдим. Кейин у: «Ё минасан, ё қайтиб кетасан», деди. У деди: мен қайтиб кетдим. Ҳишом Абу Марвон «Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Асъад ибн Зурорадан» деди. Абу Довуд деди: буни Умар ибн Абдулвоҳид ва Ибн Самоа ал-Авзоийдан мурсал қилиб ривоят қилдилар ва Қайс ибн Саъдни зикр қилмадилар.