حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ بِهَذِهِ الْقِصَّةِ . قَالَ فِيهِ فَانْطَلَقَ بِأَبِي سَعِيدٍ فَشَهِدَ لَهُ فَقَالَ أَخَفِيَ عَلَىَّ هَذَا مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي السَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ وَلَكِنْ سَلِّمْ مَا شِئْتَ وَلاَ تَسْتَأْذِنْ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ривоят қилди, бизга Равҳ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди; у деди: менга Ато хабар берди, у Убайд ибн Умайрдан ривоят қилишича: Абу Мусо Умар ҳузурига изн сўради — шу қисса билан. У бунда шундай деди: У Абу Саъидни олиб борди ва у унинг фойдасига гувоҳлик берди. Шунда у (Умар): «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ишидан менга мана шу яширин қолдими? Мени бозорлардаги савдо-сотиқ машғул қилиб қўйган экан. Лекин энди хоҳлаганингча салом бер, изн сўраб ўтирма», деди.