حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ سَالِمٍ الْمَكِّيِّ، أَنَّ أَعْرَابِيًّا، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، قَدِمَ بِحَلُوبَةٍ لَهُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَ عَلَى طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ فَقَالَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَبِيعَ حَاضِرٌ لِبَادٍ وَلَكِنِ اذْهَبْ إِلَى السُّوقِ فَانْظُرْ مَنْ يُبَايِعُكَ فَشَاوِرْنِي حَتَّى آمُرَكَ أَوْ أَنْهَاكَ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Солим ал-Маккийдан ривоят қилдики, бир бадавий унга ривоят қилиб айтдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида ўзининг соғин молини олиб келди ва Талҳа ибн Убайдуллаҳ ҳузурига тушди. У (Талҳа): «Албатта, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам шаҳарлик кишининг саҳройи учун сотишини ман қилдилар. Лекин сен бозорга бор, ким сенга олди-берди қилмоқчи бўлса, қара, сўнг мен билан маслаҳатлаш, токи мен сенга буюрай ёки қайтарай» деди.