أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ الصَّاغَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْجَوَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمَّارٌ، - هُوَ ابْنُ رُزَيْقٍ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، قَالَتْ طَلَّقَنِي زَوْجِي فَأَرَدْتُ النُّقْلَةَ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " انْتَقِلِي إِلَى بَيْتِ ابْنِ عَمِّكِ عَمْرِو ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَاعْتَدِّي فِيهِ " . فَحَصَبَهُ الأَسْوَدُ وَقَالَ وَيْلَكَ لِمَ تُفْتِي بِمِثْلِ هَذَا . قَالَ عُمَرُ إِنْ جِئْتِ بِشَاهِدَيْنِ يَشْهَدَانِ أَنَّهُمَا سَمِعَاهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِلاَّ لَمْ نَتْرُكْ كِتَابَ اللَّهِ لِقَوْلِ امْرَأَةٍ { لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ وَلاَ يَخْرُجْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْتِينَ بِفَاحِشَةٍ مُبَيِّنَةٍ } .
Менга Абу Бакр ибн Ишоқ ас-Соғоний хабар бериб деди: бизга Абул-Жаввоб ривоят қилди, у деди: бизга Аммор — у Ибн Рузайқдир — ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у аш-Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: эрим мени талоқ қилди, мен эса кўчмоқчи бўлдим. Шунда мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим. (Набий): «Амакиваччанг Амр ибн Умму Мактумнинг уйига кўчиб бор ва ўша ерда идда ўтир,» дедилар. Шунда ал-Асвад уни (аш-Шаъбийни) тошча билан отиб: «Вой сенга, нега бунақа фатво берасан?» деди. Умар (розияллаҳу анҳу): «Агар бу (гап)ни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганликларига гувоҳлик берадиган икки гувоҳ келтирсанг (ишонамиз), акс ҳолда бир аёлнинг сўзи учун Аллаҳ китобини тарк этмаймиз: «Уларни уйларидан чиқармангиз ва улар ҳам очиқ-ойдин фаҳш (безбетлик) келтирмасалар, чиқмасинлар,»» деди.