باب الرُّخْصَةِ فِي خُرُوجِ الْمَبْتُوتَةِ مِنْ بَيْتِهَا فِي عِدَّتِهَا لِسُكْنَاهَا
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَاصِمٍ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، أَخْبَرَتْهُ وَكَانَتْ، عِنْدَ رَجُلٍ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ أَنَّهُ طَلَّقَهَا ثَلاَثًا وَخَرَجَ إِلَى بَعْضِ الْمَغَازِي وَأَمَرَ وَكِيلَهُ أَنْ يُعْطِيَهَا بَعْضَ النَّفَقَةِ فَتَقَالَّتْهَا فَانْطَلَقَتْ إِلَى بَعْضِ نِسَاءِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ عِنْدَهَا فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذِهِ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ طَلَّقَهَا فُلاَنٌ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا بِبَعْضِ النَّفَقَةِ فَرَدَّتْهَا وَزَعَمَ أَنَّهُ شَىْءٌ تَطَوَّلَ بِهِ . قَالَ " صَدَقَ " . قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَانْتَقِلِي إِلَى أُمِّ كُلْثُومٍ فَاعْتَدِّي عِنْدَهَا " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أُمَّ كُلْثُومٍ امْرَأَةٌ يَكْثُرُ عُوَّادُهَا فَانْتَقِلِي إِلَى عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَإِنَّهُ أَعْمَى " . فَانْتَقَلَتْ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ فَاعْتَدَّتْ عِنْدَهُ حَتَّى انْقَضَتْ عِدَّتُهَا ثُمَّ خَطَبَهَا أَبُو الْجَهْمِ وَمُعَاوِيَةُ بْنُ أَبِي سُفْيَانَ فَجَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَسْتَأْمِرُهُ فِيهِمَا فَقَالَ " أَمَّا أَبُو الْجَهْمِ فَرَجُلٌ أَخَافُ عَلَيْكِ قَسْقَاسَتَهُ لِلْعَصَا وَأَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ أَمْلَقُ مِنَ الْمَالِ " . فَتَزَوَّجَتْ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ بَعْدَ ذَلِكَ .
Бизга Абдулҳамид ибн Муҳаммад хабар бериб деди: бизга Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у Атодан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Осим хабар бериб дедики, Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо) — у Бану Махзумдан бўлган бир кишининг никоҳида эди — унга хабар бериб (айтдики): эри уни уч (талоғи билан) талоқ қилди ва ғазот (уруш)лардан бирига чиқиб кетди, вакилига унга бир оз нафақа беришни буюрди. У эса буни оз деб топди. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёлларидан бирининг олдига борди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирдилар, у (Фотима) ўша аёлнинг олдида эди. (Аёл): «Ё Расулуллаҳ, бу Фотима бинт Қайс, фалончи уни талоқ қилди ва унга бир оз нафақа юборди, у эса уни қайтарди. (Эри) бу ўзи берган эҳсон нарса эди, деб даъво қилмоқда,» деди. (Набий): «Рост айтибди,» дедилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умму Кулсумнинг олдига кўчиб бор ва иддангни унинг ҳузурида ўтка,» дедилар. Сўнг: «Албатта Умму Кулсумнинг зиёратчилари кўп аёлдир, шунинг учун Абдуллаҳ ибн Умму Мактумнинг олдига кўчиб бор, чунки у кўрдир,» дедилар. Шунда у Абдуллаҳнинг олдига кўчиб борди ва иддаси тугагунча унинг ҳузурида идда ўтирди. Сўнг унга Абул-Жаҳм ва Муовия ибн Абу Суфён совчи бўлдилар. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, улар ҳақида маслаҳат сўради. (Набий): «Абул-Жаҳмга келсак, у шундай кишики, мен сенга унинг ҳассасини (аёллардан аямаслигини) қўрқаман. Муовияга келсак, у эса молдан бенасиб кишидир,» дедилар. Шундан кейин у Усома ибн Зайдга турмушга чиқди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُجَيْنُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، كَانَتْ تَحْتَ أَبِي عَمْرِو بْنِ حَفْصِ بْنِ الْمُغِيرَةِ فَطَلَّقَهَا آخِرَ ثَلاَثِ تَطْلِيقَاتٍ . فَزَعَمَتْ فَاطِمَةُ أَنَّهَا جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَفْتَتْهُ فِي خُرُوجِهَا مِنْ بَيْتِهَا فَأَمَرَهَا أَنْ تَنْتَقِلَ إِلَى ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى فَأَبَى مَرْوَانُ أَنْ يُصَدِّقَ فَاطِمَةَ فِي خُرُوجِ الْمُطَلَّقَةِ مِنْ بَيْتِهَا . قَالَ عُرْوَةُ أَنْكَرَتْ عَائِشَةُ ذَلِكَ عَلَى فَاطِمَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ хабар бериб деди: бизга Ҳужайн ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у унга хабар бериб (айтдики), у Абу Амр ибн Ҳафс ибн ал-Муғийранинг никоҳида эди, у (эри) уни учинчи маротаба талоқ билан талоқ қилди. Фотима даъво қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, уйидан чиқиши ҳақида фатво сўради. (Набий) унга кўр Ибн Умму Мактумнинг олдига кўчиб боришни буюрдилар. Марвон эса талоқ қилинган аёлнинг уйидан чиқиши ҳақида Фотиманинг сўзини тасдиқлашдан бош тортди. Урва деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) буни Фотимага нисбатан инкор қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا حَفْصٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ فَاطِمَةَ، قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ زَوْجِي طَلَّقَنِي ثَلاَثًا وَأَخَافُ أَنْ يُقْتَحَمَ عَلَىَّ . فَأَمَرَهَا فَتَحَوَّلَتْ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб деди: бизга Ҳафс ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, у отасидан, у Фотима (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: мен: «Ё Расулуллаҳ, эрим мени уч (талоғ) билан талоқ қилди ва мен (уйимга) бостириб кирилишидан қўрқаман,» дедим. Шунда (Набий) унга буюрдилар, у эса (бошқа жойга) кўчди.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ مَاهَانَ، - بَصْرِيٌّ - عَنْ هُشَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَيَّارٌ، وَحُصَيْنٌ، وَمُغِيرَةُ، وَدَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، وَذَكَرَ، آخَرِينَ عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَسَأَلْتُهَا عَنْ قَضَاءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهَا فَقَالَتْ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ فَخَاصَمَتْهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي السُّكْنَى وَالنَّفَقَةِ قَالَتْ فَلَمْ يَجْعَلْ لِي سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً وَأَمَرَنِي أَنْ أَعْتَدَّ فِي بَيْتِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ .
Бизга Яъқуб ибн Моҳон — басралик — Ҳушаймдан хабар бериб (деди): бизга Сайёр, Ҳусайн, Муғийра, Довуд ибн Абу Ҳинд ва Исмоил ибн Абу Холид ривоят қилдилар, у бошқаларни ҳам зикр қилди, аш-Шаъбийдан (ривоят қилиб). У деди: мен Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо)нинг олдига кирдим ва ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг у ҳақидаги ҳукми тўғрисида сўрадим. У деди: эрим уни қатъий (қайтариб бўлмайдиган) талоқ билан талоқ қилди, шунда у эри билан турар жой ва нафақа хусусида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га арз қилди. У деди: (Набий) менга на турар жой, на нафақа белгиламадилар ва менга Ибн Умму Мактумнинг уйида идда ўтиришни буюрдилар.
أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ الصَّاغَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْجَوَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمَّارٌ، - هُوَ ابْنُ رُزَيْقٍ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، قَالَتْ طَلَّقَنِي زَوْجِي فَأَرَدْتُ النُّقْلَةَ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " انْتَقِلِي إِلَى بَيْتِ ابْنِ عَمِّكِ عَمْرِو ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَاعْتَدِّي فِيهِ " . فَحَصَبَهُ الأَسْوَدُ وَقَالَ وَيْلَكَ لِمَ تُفْتِي بِمِثْلِ هَذَا . قَالَ عُمَرُ إِنْ جِئْتِ بِشَاهِدَيْنِ يَشْهَدَانِ أَنَّهُمَا سَمِعَاهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِلاَّ لَمْ نَتْرُكْ كِتَابَ اللَّهِ لِقَوْلِ امْرَأَةٍ { لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ وَلاَ يَخْرُجْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْتِينَ بِفَاحِشَةٍ مُبَيِّنَةٍ } .
Менга Абу Бакр ибн Ишоқ ас-Соғоний хабар бериб деди: бизга Абул-Жаввоб ривоят қилди, у деди: бизга Аммор — у Ибн Рузайқдир — ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у аш-Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: эрим мени талоқ қилди, мен эса кўчмоқчи бўлдим. Шунда мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим. (Набий): «Амакиваччанг Амр ибн Умму Мактумнинг уйига кўчиб бор ва ўша ерда идда ўтир,» дедилар. Шунда ал-Асвад уни (аш-Шаъбийни) тошча билан отиб: «Вой сенга, нега бунақа фатво берасан?» деди. Умар (розияллаҳу анҳу): «Агар бу (гап)ни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганликларига гувоҳлик берадиган икки гувоҳ келтирсанг (ишонамиз), акс ҳолда бир аёлнинг сўзи учун Аллаҳ китобини тарк этмаймиз: «Уларни уйларидан чиқармангиз ва улар ҳам очиқ-ойдин фаҳш (безбетлик) келтирмасалар, чиқмасинлар,»» деди.