أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَاصِمٍ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، أَخْبَرَتْهُ وَكَانَتْ، عِنْدَ رَجُلٍ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ أَنَّهُ طَلَّقَهَا ثَلاَثًا وَخَرَجَ إِلَى بَعْضِ الْمَغَازِي وَأَمَرَ وَكِيلَهُ أَنْ يُعْطِيَهَا بَعْضَ النَّفَقَةِ فَتَقَالَّتْهَا فَانْطَلَقَتْ إِلَى بَعْضِ نِسَاءِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ عِنْدَهَا فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذِهِ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ طَلَّقَهَا فُلاَنٌ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا بِبَعْضِ النَّفَقَةِ فَرَدَّتْهَا وَزَعَمَ أَنَّهُ شَىْءٌ تَطَوَّلَ بِهِ . قَالَ " صَدَقَ " . قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَانْتَقِلِي إِلَى أُمِّ كُلْثُومٍ فَاعْتَدِّي عِنْدَهَا " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أُمَّ كُلْثُومٍ امْرَأَةٌ يَكْثُرُ عُوَّادُهَا فَانْتَقِلِي إِلَى عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَإِنَّهُ أَعْمَى " . فَانْتَقَلَتْ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ فَاعْتَدَّتْ عِنْدَهُ حَتَّى انْقَضَتْ عِدَّتُهَا ثُمَّ خَطَبَهَا أَبُو الْجَهْمِ وَمُعَاوِيَةُ بْنُ أَبِي سُفْيَانَ فَجَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَسْتَأْمِرُهُ فِيهِمَا فَقَالَ " أَمَّا أَبُو الْجَهْمِ فَرَجُلٌ أَخَافُ عَلَيْكِ قَسْقَاسَتَهُ لِلْعَصَا وَأَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ أَمْلَقُ مِنَ الْمَالِ " . فَتَزَوَّجَتْ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ بَعْدَ ذَلِكَ .
Бизга Абдулҳамид ибн Муҳаммад хабар бериб деди: бизга Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у Атодан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Осим хабар бериб дедики, Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо) — у Бану Махзумдан бўлган бир кишининг никоҳида эди — унга хабар бериб (айтдики): эри уни уч (талоғи билан) талоқ қилди ва ғазот (уруш)лардан бирига чиқиб кетди, вакилига унга бир оз нафақа беришни буюрди. У эса буни оз деб топди. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёлларидан бирининг олдига борди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирдилар, у (Фотима) ўша аёлнинг олдида эди. (Аёл): «Ё Расулуллаҳ, бу Фотима бинт Қайс, фалончи уни талоқ қилди ва унга бир оз нафақа юборди, у эса уни қайтарди. (Эри) бу ўзи берган эҳсон нарса эди, деб даъво қилмоқда,» деди. (Набий): «Рост айтибди,» дедилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умму Кулсумнинг олдига кўчиб бор ва иддангни унинг ҳузурида ўтка,» дедилар. Сўнг: «Албатта Умму Кулсумнинг зиёратчилари кўп аёлдир, шунинг учун Абдуллаҳ ибн Умму Мактумнинг олдига кўчиб бор, чунки у кўрдир,» дедилар. Шунда у Абдуллаҳнинг олдига кўчиб борди ва иддаси тугагунча унинг ҳузурида идда ўтирди. Сўнг унга Абул-Жаҳм ва Муовия ибн Абу Суфён совчи бўлдилар. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, улар ҳақида маслаҳат сўради. (Набий): «Абул-Жаҳмга келсак, у шундай кишики, мен сенга унинг ҳассасини (аёллардан аямаслигини) қўрқаман. Муовияга келсак, у эса молдан бенасиб кишидир,» дедилар. Шундан кейин у Усома ибн Зайдга турмушга чиқди.