حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنِي عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو بِشْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْمُتَوَكِّلِ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ نَاسًا، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَرُّوا بِحَىٍّ مِنَ الْعَرَبِ فَلَمْ يَقْرُوهُمْ وَلَمْ يُضَيِّفُوهُمْ فَاشْتَكَى سَيِّدُهُمْ فَأَتَوْنَا فَقَالُوا هَلْ عِنْدَكُمْ دَوَاءٌ قُلْنَا نَعَمْ وَلَكِنْ لَمْ تَقْرُونَا وَلَمْ تُضَيِّفُونَا فَلاَ نَفْعَلُ حَتَّى تَجْعَلُوا لَنَا جُعْلاً . فَجَعَلُوا عَلَى ذَلِكَ قَطِيعًا مِنَ الْغَنَمِ . قَالَ فَجَعَلَ رَجُلٌ مِنَّا يَقْرَأُ عَلَيْهِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَبَرَأَ فَلَمَّا أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذَكَرْنَا ذَلِكَ لَهُ قَالَ " وَمَا يُدْرِيكَ أَنَّهَا رُقْيَةٌ " . وَلَمْ يَذْكُرْ نَهْيًا مِنْهُ وَقَالَ " كُلُوا وَاضْرِبُوا لِي مَعَكُمْ بِسَهْمٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ الأَعْمَشِ عَنْ جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ . وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي بِشْرٍ جَعْفَرِ بْنِ أَبِي وَحْشِيَّةَ عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ . وَجَعْفَرُ بْنُ إِيَاسٍ هُوَ جَعْفَرُ بْنُ أَبِي وَحْشِيَّةَ .
Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: менга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бишр ривоят қилди, у деди: мен Абул-Мутаваккилнинг Абу Саиддан ривоят қилаётганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан бир гуруҳ одам араблардан бир қабиланинг олдидан ўтдилар, аммо улар уларни меҳмон ҳам, қабул ҳам қилмадилар. Кейин уларнинг бошлиғи касал бўлди, шунда улар олдимизга келиб: «Сизларда дори борми?» дедилар. Биз: «Ҳа, лекин сизлар бизни на меҳмон, на қабул қилдингиз; шунинг учун бизга (қайтарим сифатида) бир ҳақ белгиламагунингизча (бу ишни) қилмаймиз,» дедик. Шунда улар шу (иш) учун бир пода қўйни белгиладилар. У деди: биздан бир киши унга Фотиҳатул-Китобни ўқий бошлади, у соғайди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдларига келганимизда, буни У Зотга айтдик. У: «Бунинг руқя эканини қайдан билдинг?» дедилар ва ундан (олувдан) қайтарувни зикр қилмадилар, балки: «Енглар ва ўзинглар билан мен учун ҳам бир улуш ажратинглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир ва бу ал-Аъмашнинг Жаъфар ибн Иёсдан (қилган) ривоятидан кўра саҳиҳроқдир. Бир неча киши ҳам бу ҳадисни шу тарзда Абу Бишр Жаъфар ибн Абу Ваҳшиядан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саиддан ривоят қилган. Жаъфар ибн Иёс эса Жаъфар ибн Абу Ваҳшиянинг ўзидир.