حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، أَخْبَرَنَا خَالِدٌ، عَنْ سُهَيْلٍ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي صَالِحٍ - عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ عُمَيْسٍ، قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ اسْتُحِيضَتْ مُنْذُ كَذَا وَكَذَا فَلَمْ تُصَلِّ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سُبْحَانَ اللَّهِ إِنَّ هَذَا مِنَ الشَّيْطَانِ لِتَجْلِسْ فِي مِرْكَنٍ فَإِذَا رَأَتْ صُفْرَةً فَوْقَ الْمَاءِ فَلْتَغْتَسِلْ لِلظُّهْرِ وَالْعَصْرِ غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلْ لِلْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلْ لِلْفَجْرِ غُسْلاً وَاحِدًا وَتَتَوَضَّأْ فِيمَا بَيْنَ ذَلِكَ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ مُجَاهِدٌ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ لَمَّا اشْتَدَّ عَلَيْهَا الْغُسْلُ أَمَرَهَا أَنْ تَجْمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ إِبْرَاهِيمُ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَهُوَ قَوْلُ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَدَّادٍ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, бизга Холид Суҳайлдан — яъни ибн Абу Солиҳдан — у Зуҳрийдан, у Урва ибну Зубайрдан, у Асмо бинти Умайсдан хабар берди. У айтди: «Эй Расулуллаҳ, Фотима бинти Абу Ҳубайшга фалон-фалон вақтдан бери истиҳаза бўлиб, намоз ўқиёлмади», дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Субҳаналлаҳ, бу шайтондандир. У тоғорада ўтирсин, сув устида сариқликни кўрса, Зуҳр ва Аср учун бир ғусл қилсин, Мағриб ва Ишо учун бир ғусл қилсин, Фажр учун бир ғусл қилсин ва улар орасида таҳорат қилиб турсин», деди. Абу Довуд айтди: Буни Мужоҳид Ибн Аббосдан ривоят қилди: ғусл унга оғирлик қилганда, у унга икки намозни жамлашни буюрди. Абу Довуд айтди: Буни Иброҳим Ибн Аббосдан ривоят қилди, бу Иброҳим ан-Нахаий ва Абдуллаҳ ибн Шаддоднинг сўзидир.