حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيُّ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ، قَالَ لَمَّا كُسِرَتْ عَلَى رَأْسِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْبَيْضَةُ، وَأُدْمِيَ وَجْهُهُ، وَكُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ، وَكَانَ عَلِيٌّ يَخْتَلِفُ بِالْمَاءِ فِي الْمِجَنِّ، وَجَاءَتْ فَاطِمَةُ تَغْسِلُ عَنْ وَجْهِهِ الدَّمَ، فَلَمَّا رَأَتْ فَاطِمَةُ ـ عَلَيْهَا السَّلاَمُ ـ الدَّمَ يَزِيدُ عَلَى الْمَاءِ كَثْرَةً عَمَدَتْ إِلَى حَصِيرٍ فَأَحْرَقَتْهَا وَأَلْصَقَتْهَا عَلَى جُرْحِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَقَأَ الدَّمُ.
Саид ибн Уфайр, Яъқуб ибн Абдураҳмон Қорийдан, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъд Соидийдан ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бошларида дубулға (байза) синган, юзлари қонатилган ва олдинги тишлари (рубаий) синган пайтда, Али қалқонда сув ташиб келар, Фотима эса келиб, у киши юзларидан қонни ювар эди. Фотима — алайҳассалом — қон сувдан кўра кўпаяётганини кўрганида, бир бўйрага (ҳасир) қараб, уни куйдирди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ярасига ёпиштирди, шунда қон тўхтади, деди.