حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ، يُسْأَلُ عَنْ جُرْحِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أُحُدٍ فَقَالَ جُرِحَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ وَهُشِمَتِ الْبَيْضَةُ عَلَى رَأْسِهِ فَكَانَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَغْسِلُ الدَّمَ وَكَانَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ يَسْكُبُ عَلَيْهَا بِالْمِجَنِّ فَلَمَّا رَأَتْ فَاطِمَةُ أَنَّ الْمَاءَ لاَ يَزِيدُ الدَّمَ إِلاَّ كَثْرَةً أَخَذَتْ قِطْعَةَ حَصِيرٍ فَأَحْرَقَتْهُ حَتَّى صَارَ رَمَادًا ثُمَّ أَلْصَقَتْهُ بِالْجُرْحِ فَاسْتَمْسَكَ الدَّمُ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Абдул Азиз ибн Абу Ҳозим отасидан ривоят қилдики, у Саҳл ибн Саъдни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Уҳуд кунидаги жароҳати ҳақида сўралганини эшитди. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юзи жароҳатланди, олдинги тиши синди ва бошидаги дубулға эзилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима қонни ювар, Алий ибн Абу Толиб эса унга қалқон билан сув қуйиб турарди. Фотима сув қонни фақат кўпайтираётганини кўрганида, бир бўлак бўйрани олиб, уни куйдириб, кулга айлантирди, сўнг уни жароҳатга ёпиштирди, шунда қон тўхтади».