وَحَدَّثَنَا هَدَّابُ بْنُ خَالِدٍ الأَزْدِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، وَثَابِتٍ، الْبُنَانِيِّ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُفْرِدَ يَوْمَ أُحُدٍ فِي سَبْعَةٍ مِنَ الأَنْصَارِ وَرَجُلَيْنِ مِنْ قُرَيْشٍ فَلَمَّا رَهِقُوهُ قَالَ " مَنْ يَرُدُّهُمْ عَنَّا وَلَهُ الْجَنَّةُ أَوْ هُوَ رَفِيقِي فِي الْجَنَّةِ " . فَتَقَدَّمَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَاتَلَ حَتَّى قُتِلَ ثُمَّ رَهِقُوهُ أَيْضًا فَقَالَ " مَنْ يَرُدُّهُمْ عَنَّا وَلَهُ الْجَنَّةُ أَوْ هُوَ رَفِيقِي فِي الْجَنَّةِ " . فَتَقَدَّمَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَاتَلَ حَتَّى قُتِلَ فَلَمْ يَزَلْ كَذَلِكَ حَتَّى قُتِلَ السَّبْعَةُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِصَاحِبَيْهِ " مَا أَنْصَفْنَا أَصْحَابَنَا " .
Бизга Ҳаддоб ибн Холид ал-Аздий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Алий ибн Зайддан ва Собит ал-Бунонийдан, улар Анас ибн Моликдан ривоят қилдиларки: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд куни Ансордан етти киши ва Қурайшдан икки киши билан ёлғиз қолиб кетди. Улар уни ўраб олганларида, у: ‹Ким уларни биздан қайтарса, унга жаннат (бор) ёки у жаннатда менинг ҳамроҳимдир› деди. Ансордан бир киши олдинга чиқиб, то ўлдирилгунча жанг қилди. Сўнг улар уни яна ўраб олдилар. У: ‹Ким уларни биздан қайтарса, унга жаннат (бор) ёки у жаннатда менинг ҳамроҳимдир› деди. Ансордан бир киши олдинга чиқиб, то ўлдирилгунча жанг қилди. То еттови ўлдирилгунча шундай давом этди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам икки шеригига: ‹Биз саҳобаларимизга инсоф қилмадик (уларнинг фидойилигига тенг келмадик)› деди».
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ، يُسْأَلُ عَنْ جُرْحِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أُحُدٍ فَقَالَ جُرِحَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ وَهُشِمَتِ الْبَيْضَةُ عَلَى رَأْسِهِ فَكَانَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَغْسِلُ الدَّمَ وَكَانَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ يَسْكُبُ عَلَيْهَا بِالْمِجَنِّ فَلَمَّا رَأَتْ فَاطِمَةُ أَنَّ الْمَاءَ لاَ يَزِيدُ الدَّمَ إِلاَّ كَثْرَةً أَخَذَتْ قِطْعَةَ حَصِيرٍ فَأَحْرَقَتْهُ حَتَّى صَارَ رَمَادًا ثُمَّ أَلْصَقَتْهُ بِالْجُرْحِ فَاسْتَمْسَكَ الدَّمُ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Абдул Азиз ибн Абу Ҳозим отасидан ривоят қилдики, у Саҳл ибн Саъдни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Уҳуд кунидаги жароҳати ҳақида сўралганини эшитди. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юзи жароҳатланди, олдинги тиши синди ва бошидаги дубулға эзилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима қонни ювар, Алий ибн Абу Толиб эса унга қалқон билан сув қуйиб турарди. Фотима сув қонни фақат кўпайтираётганини кўрганида, бир бўлак бўйрани олиб, уни куйдириб, кулга айлантирди, сўнг уни жароҳатга ёпиштирди, шунда қон тўхтади».
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقَارِيَّ - عَنْ أَبِي حَازِمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ، وَهُوَ يُسْأَلُ عَنْ جُرْحِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَمَ وَاللَّهِ إِنِّي لأَعْرِفُ مَنْ كَانَ يَغْسِلُ جُرْحَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَنْ كَانَ يَسْكُبُ الْمَاءَ . وَبِمَاذَا دُووِيَ جُرْحُهُ . ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ عَبْدِ الْعَزِيزِ غَيْرَ أَنَّهُ زَادَ وَجُرِحَ وَجْهُهُ وَقَالَ مَكَانَ هُشِمَتْ كُسِرَتْ .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Яъқуб — яъни ибн Абдур Роҳмон ал-Қорий — Абу Ҳозимдан ривоят қилдики, у Саҳл ибн Саъдни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жароҳати ҳақида сўралаётганида эшитди. У деди: «Огоҳ бўлинг, Аллаҳга қасамки, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жароҳатини ким ювганини, ким сув қуйганини ва жароҳати нима билан даволанганини биламан» — сўнг Абдул Азизнинг ҳадиси ўхшашини зикр қилди, фақат у: ‹Юзи жароҳатланди› деб зиёда қилди ва ‹эзилди (ҳушимат)› ўрнига ‹синди (кусират)› деди.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ، أَبِي عُمَرَ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، ح وَحَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادٍ الْعَامِرِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ، وَهْبٍ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَهْلٍ التَّمِيمِيُّ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ مُطَرِّفٍ - كُلُّهُمْ عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ، بْنِ سَعْدٍ . بِهَذَا الْحَدِيثِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فِي حَدِيثِ ابْنِ أَبِي هِلاَلٍ أُصِيبَ وَجْهُهُ . وَفِي حَدِيثِ ابْنِ مُطَرِّفٍ جُرِحَ وَجْهُهُ .
Бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб, Исъҳоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар — барчаси Ибн Уяйна орқали — ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Амр ибн Саввод ал-Омирий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибн Ҳорис Саид ибн Абу Ҳилол орқали хабар берди. (ҳ) Яна менга Муҳаммад ибн Саҳл ат-Тамимий ривоят қилди, менга Ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга Муҳаммад — яъни Ибн Мутарриф — ривоят қилди; уларнинг барчаси Абу Ҳозим орқали, у Саҳл ибн Саъд (розияллаҳу анҳу)дан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳадисни ривоят қилдилар. Ибн Абу Ҳилолнинг ҳадисида «юзи жароҳатланди» дейилган. Ибн Мутаррифнинг ҳадисида эса «юзи яраланди» дейилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ يَوْمَ أُحُدٍ وَشُجَّ فِي رَأْسِهِ فَجَعَلَ يَسْلُتُ الدَّمَ عَنْهُ وَيَقُولُ " كَيْفَ يُفْلِحُ قَوْمٌ شَجُّوا نَبِيَّهُمْ وَكَسَرُوا رَبَاعِيَتَهُ وَهُوَ يَدْعُوهُمْ إِلَى اللَّهِ " . فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { لَيْسَ لَكَ مِنَ الأَمْرِ شَىْءٌ}
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собит орқали, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди: Уҳуд куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдинги тиши синган ва боши ёрилган эди. Шунда у зот қонни ўзидан артар ва шундай дерди: «Пайғамбарларини яралаган, олдинги тишини синган ва у уларни Аллаҳга даъват қилиб турган ҳолда — бундай қавм қандай нажот топади?!» Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Бу иш (ҳақида) сенга ҳеч нарса (ҳуқуқ) йўқдир» (оятини) нозил қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَحْكِي نَبِيًّا مِنَ الأَنْبِيَاءِ ضَرَبَهُ قَوْمُهُ وَهُوَ يَمْسَحُ الدَّمَ عَنْ وَجْهِهِ وَيَقُولُ " رَبِّ اغْفِرْ لِقَوْمِي فَإِنَّهُمْ لاَ يَعْلَمُونَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, бизга Аъмаш Шақиқ орқали, у Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди. У деди: Гўё мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — пайғамбарлардан бирини ҳикоя қилиб бераётганини — кўриб тургандекман: уни қавми урган, у эса юзидан қонни артиб туриб шундай дерди: «Роббим, қавмимни мағфират қил, чунки улар билмайдилар».
وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ بِشْرٍ، عَنْ مِسْعَرٍ، حَدَّثَنِي أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ { لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ} كَلَّمَهُ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ فَنَزَلَتْ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ}
Яна бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ибн Бишр Мисъардан ривоят қилди, менга Абу Ишоқ Бародан ривоят қилди, у айтди: ‹Мўминлардан ўтириб қолувчилар баробар бўлмайди› (ояти) нозил бўлганда, Ибн Умму Мактум у зотга гапирди, бас ‹зарар эгаларидан бошқаси› (қисми) нозил бўлди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، وَمُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَهُوَ يَنْضِحُ الدَّمَ عَنْ جَبِينِهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ва Муҳаммад ибн Бишр Аъмаш орқали шу иснод билан ривоят қилдилар. Фақат у: «У пешанасидан қонни артиб турарди» деди.