حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلٍ، قَالَ لَمَّا كُسِرَتْ بَيْضَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَأْسِهِ وَأُدْمِيَ وَجْهُهُ، وَكُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ، وَكَانَ عَلِيٌّ يَخْتَلِفُ بِالْمَاءِ فِي الْمِجَنِّ، وَكَانَتْ فَاطِمَةُ تَغْسِلُهُ، فَلَمَّا رَأَتِ الدَّمَ يَزِيدُ عَلَى الْمَاءِ كَثْرَةً عَمَدَتْ إِلَى حَصِيرٍ، فَأَحْرَقَتْهَا وَأَلْصَقَتْهَا عَلَى جُرْحِهِ، فَرَقَأَ الدَّمُ.
Саъид ибн Уфайр бизга айтди, Яъқуб ибн Абдураҳмон бизга айтди, Абу Ҳозимдан, Саҳлдан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг дубулғаси бошида синдирилиб, юзи қонатилган, олдинги тиши (рабўияси) синган куни, Али қалқонда сув ташир, Фотима эса уни (қонни) ювар эди. (Фотима) қоннинг сувдан ортиб кўпаяётганини кўргач, бир бўйрани олиб, уни куйдирди ва унинг (кулини) жароҳатга ёпиштирди, шунда қон тўхтади.