حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ سَهْلَةَ بِنْتَ سُهَيْلٍ، اسْتُحِيضَتْ فَأَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهَا أَنْ تَغْتَسِلَ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ فَلَمَّا جَهَدَهَا ذَلِكَ أَمَرَهَا أَنْ تَجْمَعَ بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ بِغُسْلٍ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِغُسْلٍ وَتَغْتَسِلَ لِلصُّبْحِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ ابْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِيهِ أَنَّ امْرَأَةً اسْتُحِيضَتْ فَسَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهَا بِمَعْنَاهُ .
Бизга Абдулазиз ибн Яҳё ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Салама Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибнул-Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди. Саҳла бинти Суҳайлга истиҳаза бўлди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди, у эса унга ҳар намоз олдидан ғусл қилишни буюрди. Бу уни қийнаганда, унга Зуҳр билан Асрни бир ғусл билан, Мағриб билан Ишони бир ғусл билан жамлашни ва Субҳ учун ғусл қилишни буюрди. Абу Довуд айтди: Буни Ибн Уяйна Абдурраҳмон ибнул-Қосимдан, у отасидан ривоят қилдики, бир аёлга истиҳаза бўлди, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўради, у эса унга шу маънода буюрди.