حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ جُوَيْرِيَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم افْتَتَحَ بَعْضَ خَيْبَرَ عَنْوَةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقُرِئَ عَلَى الْحَارِثِ بْنِ مِسْكِينٍ وَأَنَا شَاهِدٌ أَخْبَرَكُمُ ابْنُ وَهْبٍ قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ أَنَّ خَيْبَرَ كَانَ بَعْضُهَا عَنْوَةً وَبَعْضُهَا صُلْحًا وَالْكُتَيْبَةُ أَكْثَرُهَا عَنْوَةً وَفِيهَا صُلْحٌ . قُلْتُ لِمَالِكٍ وَمَا الْكُتَيْبَةُ قَالَ أَرْضُ خَيْبَرَ وَهِيَ أَرْبَعُونَ أَلْفَ عَذْقٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад Жувайриядан, у Моликдан, у Зуҳрийдан ривоят қилди: Саъийд ибн Мусайяб унга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Хайбарнинг баъзисини жанг билан (анватан) фатҳ қилдилар. Абу Довуд айтди: Ҳорис ибн Мискинга ўқиб берилди ва мен шоҳид эдим: сизларга Ибн Ваҳб хабар берди, деди: менга Молик Ибн Шиҳобдан ривоят қилди: Хайбарнинг бир қисми анватан (жанг билан), бир қисми сулҳ билан бўлди, Кутайба эса кўп қисми анватан бўлди, унда сулҳ ҳам бор эди. Мен Моликка: «Кутайба нима?» дедим. У: «Хайбар еридир, у қирқ минг туп хурмодир» деди.