حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عُيَيْنَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ فِي جَنَازَةِ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِ وَكُنَّا نَمْشِي مَشْيًا خَفِيفًا فَلَحِقَنَا أَبُو بَكْرَةَ فَرَفَعَ سَوْطَهُ فَقَالَ لَقَدْ رَأَيْتُنَا وَنَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَرْمُلُ رَمَلاً .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Уяйна ибн Абдурраҳмондан, у отасидан ривоят қилиб, у Усмон ибн Абу ал-Ос жанозасида эди. Биз секин-аста юриб борар эдик. Шунда бизга Абу Бакра етиб олди ва қамчисини кўтариб: «Албатта мен ўзимизни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга бўлганимизда енгил югуриб (юрганимизни) кўрганман», деди.