حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، وَعَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عُمَرَ، - رضى الله عنه - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الذَّهَبُ بِالذَّهَبِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالْبُرُّ بِالْبُرِّ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالتَّمْرُ بِالتَّمْرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالشَّعِيرُ بِالشَّعِيرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Қаънабий, Моликдан, ва Ибн Шиҳобдан, у Молик ибн Авсдан, у Умар розияллаҳу анҳудан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Олтинни олтинга (алмаштириш) рибодир, фақат нақдма-нақд (қўлдан-қўлга) бўлса мустасно. Буғдойни буғдойга рибодир, фақат нақдма-нақд бўлса мустасно. Хурмони хурмога рибодир, фақат нақдма-нақд бўлса мустасно. Арпани арпага рибодир, фақат нақдма-нақд бўлса мустасно».