حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، ح وَحَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - الْمَعْنَى - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمَّارٍ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ أَبِي الْوَلِيدِ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، قَالَ قَالَ زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ يَغْفِرُ اللَّهُ لِرَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ أَنَا وَاللَّهِ، أَعْلَمُ بِالْحَدِيثِ مِنْهُ إِنَّمَا أَتَاهُ رَجُلاَنِ - قَالَ مُسَدَّدٌ مِنَ الأَنْصَارِ ثُمَّ اتَّفَقَا - قَدِ اقْتَتَلاَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ كَانَ هَذَا شَأْنَكُمْ فَلاَ تُكْرُوا الْمَزَارِعَ " . زَادَ مُسَدَّدٌ فَسَمِعَ قَوْلَهُ " لاَ تُكْرُوا الْمَزَارِعَ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга ибн Улайя ривоят қилди (ҳ) ва бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Бишр — маъно бир хил — Абдурраҳмон ибн Ишоқдан, у Абу Убайда ибн Муҳаммад ибн Аммордан, у Валид ибн Абу Валиддан, у Урва ибн Зубайрдан ривоят қилди, айтди: Зайд ибн Собит деди: Аллаҳ Рофиъ ибн Хадижни мағфират қилсин, Аллаҳга қасамки, мен бу ҳадисни ундан кўра яхшироқ биламан. Унга икки киши келди — Мусаддад: «ансорлардан», деди, сўнг икковлари (ривоятда) мувофиқ бўлишди — улар урушиб қолган эдилар. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Агар ишингиз шу бўлса, унда экин ерларини ижарага берманглар», дедилар. Мусаддад қўшди: бас, у (Рофиъ) фақат: «экин ерларини ижарага берманглар», деган сўзларини эшитди.