حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، وَخَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ أَبِي كَرِيمَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيْلَةُ الضَّيْفِ حَقٌّ عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ فَمَنْ أَصْبَحَ بِفِنَائِهِ فَهُوَ عَلَيْهِ دَيْنٌ إِنْ شَاءَ اقْتَضَى وَإِنْ شَاءَ تَرَكَ " .
Бизга Мусаддад ва Халаф ибн Ҳишом ривоят қилдилар. Улар иккаласи: бизга Абу Авона Мансурдан, у Омирдан, у Абу Каримадан ривоят қилди, дейишди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Меҳмоннинг (бир) кечаси ҳар бир мусулмонга (вожиб) ҳақдир. Ким (меҳмон) унинг ҳовлисида тонгни қаршиласа (қолиб қолса), у (меҳмондўстлик) унинг зиммасига қарздир. Агар хоҳласа, (ҳақини) талаб қилади, агар хоҳласа, қолдиради (кечади)» дедилар.