حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ قَالَ كُنْتُ وَافِدَ بَنِي الْمُنْتَفِقِ - أَوْ فِي وَفْدِ بَنِي الْمُنْتَفِقِ - إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ الْحَدِيثَ فَقَالَ - يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - " لاَ تَحْسِبَنَّ " . وَلَمْ يَقُلْ لاَ تَحْسَبَنَّ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Сулайм, Исмоил ибн Касийрдан, у Осим ибн Лақийт ибн Сабирадан, у отаси Лақийт ибн Сабирадан ривоят қилди. У деди: Мен Бану ал-Мунтафиқнинг элчиси эдим — ёки Бану ал-Мунтафиқ элчилари ичида эдим — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига (келган эдим). Сўнг у ҳадисни зикр қилди ва деди — яъни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам — «лаа таҳсибанна» (деб ўқиди) ва «лаа таҳсабанна» демади.