حَدَّثَنَا مُوسَى، - يَعْنِي ابْنَ إِسْمَاعِيلَ - حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَجُلاً، قَامَ مِنَ اللَّيْلِ فَقَرَأَ فَرَفَعَ صَوْتَهُ بِالْقُرْآنِ فَلَمَّا أَصْبَحَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَرْحَمُ اللَّهُ فُلاَنًا كَائِنٌ مِنْ آيَةٍ أَذْكَرَنِيهَا اللَّيْلَةَ كُنْتُ قَدْ أَسْقَطْتُهَا " .
Бизга Мусо — яъни ибн Исмоил — ривоят қилди, бизга Ҳаммод, Ҳишом ибн Урвадан, у Урвадан, у Оишадан розияллаҳу анҳо ривоят қилдики, бир киши кечаси туриб ўқиди ва Қуръан билан овозини кўтарди. Тонг отгач Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Аллаҳ фалончига раҳм қилсин, у бу кеча менга шундай бир оятни эслатди-ки, мен уни тушириб қўйган эдим.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا خُصَيْفٌ، حَدَّثَنَا مِقْسَمٌ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ رضى الله عنهما نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { وَمَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَغُلَّ } فِي قَطِيفَةٍ حَمْرَاءَ فُقِدَتْ يَوْمَ بَدْرٍ فَقَالَ بَعْضُ النَّاسِ لَعَلَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَذَهَا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَمَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَغُلَّ } إِلَى آخِرِ الآيَةِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ يَغُلَّ مَفْتُوحَةُ الْيَاءِ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Хусайф ривоят қилди, бизга Ибн Аббоснинг озод қилинган қули Миқсам ривоят қилди. У деди: Ибн Аббос розияллаҳу анҳумо деди: Бу ‹Ҳеч бир набийга хиёнат қилиш (ғаниматдан ўғирлаш) лойиқ эмас› деган оят Бадр куни йўқолган қизил бир гилам ҳақида нозил бўлди. Баъзи одамлар: «Балки уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам олгандир», дедилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла ‹Ҳеч бир набийга хиёнат қилиш лойиқ эмас› оятини охиригача нозил қилди. Абу Довуд деди: «яғулла» сўзининг ёси фатҳали (очиқ) ўқилади.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبُخْلِ وَالْهَرَمِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Муътамир ривоят қилди. У деди: Отамни шундай деяётганини эшитдим: Анас ибн Моликни шундай деяётганини эшитдим: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Аллаҳим, мен бахилликдан ва кексаликнинг ожизлигидан Сенга паноҳ тилайман.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ قَالَ كُنْتُ وَافِدَ بَنِي الْمُنْتَفِقِ - أَوْ فِي وَفْدِ بَنِي الْمُنْتَفِقِ - إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ الْحَدِيثَ فَقَالَ - يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - " لاَ تَحْسِبَنَّ " . وَلَمْ يَقُلْ لاَ تَحْسَبَنَّ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Сулайм, Исмоил ибн Касийрдан, у Осим ибн Лақийт ибн Сабирадан, у отаси Лақийт ибн Сабирадан ривоят қилди. У деди: Мен Бану ал-Мунтафиқнинг элчиси эдим — ёки Бану ал-Мунтафиқ элчилари ичида эдим — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига (келган эдим). Сўнг у ҳадисни зикр қилди ва деди — яъни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам — «лаа таҳсибанна» (деб ўқиди) ва «лаа таҳсабанна» демади.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَحِقَ الْمُسْلِمُونَ رَجُلاً فِي غُنَيْمَةٍ لَهُ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ فَقَتَلُوهُ وَأَخَذُوا تِلْكَ الْغُنَيْمَةَ فَنَزَلَتْ { وَلاَ تَقُولُوا لِمَنْ أَلْقَى إِلَيْكُمُ السَّلاَمَ لَسْتَ مُؤْمِنًا تَبْتَغُونَ عَرَضَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا } تِلْكَ الْغُنَيْمَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, бизга Амр ибн Дийнор, Атодан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Мусулмонлар ўзига тегишли бир пода қўйи бўлган бир кишига етиб олдилар. У: «Ассалому алайкум», деди. Лекин улар уни ўлдирдилар ва ўша подани олдилар. Шунда ‹Сизларга салом берган кишига, дунё ҳаётининг ўткинчи матўини истаб: «Сен мўмин эмассан» деманглар› (ояти), ўша под ҳақида нозил бўлди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي الزِّنَادِ، - وَهُوَ أَشْبَعُ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ } وَلَمْ يَقُلْ سَعِيدٌ كَانَ يَقْرَأُ .
Бизга Саъийд ибн Мансур ривоят қилди, бизга Ибн Абу аз-Зинод (ривоят қилди), (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад, Ибн Абу аз-Зиноддан — у тўлиқроқдир — у отасидан, у Хорижа ибн Зайд ибн Собитдан, у отасидан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹ғайру ули-з-зарари› (яъни «озор-зарари бўлмаганлар» тарзида) ўқир эдилар. Саъийд «ўқир эдилар» демади.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي عَلِيِّ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَرَأَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { وَالْعَيْنُ بِالْعَيْنِ } .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, иккови деди: Бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, бизга Юнус ибн Язид, Абу Алий ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни ‹вал-айну бил-айни› (деб) ўқидилар.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي عَلِيِّ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ { وَكَتَبْنَا عَلَيْهِمْ فِيهَا أَنَّ النَّفْسَ بِالنَّفْسِ وَالْعَيْنُ بِالْعَيْنِ } .
Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, бизга Юнус ибн Язид, Абу Алий ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Ва Биз уларга унда: жонга жон, кўзга кўз (деб) ёзиб қўйдик› (деб) ўқидилар.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَطِيَّةَ بْنِ سَعْدٍ الْعَوْفِيِّ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ { اللَّهُ الَّذِي خَلَقَكُمْ مِنْ ضَعْفٍ } فَقَالَ { مِنْ ضُعْفٍ } قَرَأْتُهَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا قَرَأْتَهَا عَلَىَّ فَأَخَذَ عَلَىَّ كَمَا أَخَذْتُ عَلَيْكَ .
Бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Фузайл ибн Марзуқ, Атийя ибн Саъд ал-Авфийдан ривоят қилди. У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Умар ҳузурида ‹Аллаҳ сизларни заъфдан (кучсизликдан) яратди› (деб) ўқидим. Шунда у: ‹мин зуъфин› (деб ўқилди), мен уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида сен менга ўқиб берган тарзда ўқиган эдим. У мени худди мен сени тузатганимдай тузатди, деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى الْقُطَعِيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدٌ، - يَعْنِي ابْنَ عَقِيلٍ - عَنْ هَارُونَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَابِرٍ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم { مِنْ ضُعْفٍ } .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ал-Қутаъий ривоят қилди, бизга Убайд — яъни ибн Ақийл — Ҳорундан, у Абдуллаҳ ибн Жобирдан, у Атийядан, у Абу Саъийддан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ‹мин зуъфин› (деб ўқиганини) ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَسْلَمَ الْمِنْقَرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، قَالَ قَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ { بِفَضْلِ اللَّهِ وَبِرَحْمَتِهِ فَبِذَلِكَ فَلْتَفْرَحُوا } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ بِالتَّاءِ .
Бизга Муҳаммад ибн Касийр ривоят қилди, бизга Суфён, Аслам ал-Минқарийдан, у Абдуллаҳдан, у отаси Абдурраҳмон ибн Абзодан хабар берди. У деди: Убай ибн Каъб ‹Аллаҳ фазли ва раҳмати билан, бас, ўшанинг билан шодлансинлар (фалтафраҳуу — то билан)› (деб ўқиди). Абу Довуд деди: то (ҳарфи) билан.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ سَلَمَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنِ الأَجْلَحِ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىٍّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ { بِفَضْلِ اللَّهِ وَبِرَحْمَتِهِ فَبِذَلِكَ فَلْيَفْرَحُوا هُوَ خَيْرٌ مِمَّا تَجْمَعُونَ } .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга ал-Муғийра ибн Салама ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак, ал-Ажлаҳдан ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абзо, отасидан, у Убайдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Аллаҳ фазли ва раҳмати билан, бас, ўшанинг билан шодлансинлар (фаляфраҳуу); у улар йиғадиган нарсалардан яхшироқдир› (деб) ўқидилар.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ يَزِيدَ، أَنَّهَا سَمِعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ { إِنَّهُ عَمِلَ غَيْرَ صَالِحٍ } .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Собит, Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Асмо бинт Язиддан хабар бердики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ‹У (Нуҳнинг ўғли) нолойиқ амал қилди (иннаҳу амила ғайра солиҳин)› (деб) ўқиётганларини эшитди.
حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُخْتَارِ - حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، قَالَ سَأَلْتُ أُمَّ سَلَمَةَ كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ هَذِهِ الآيَةَ { إِنَّهُ عَمَلٌ غَيْرُ صَالِحٍ } فَقَالَتْ قَرَأَهَا { إِنَّهُ عَمِلَ غَيْرَ صَالِحٍ } قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ هَارُونُ النَّحْوِيُّ وَمُوسَى بْنُ خَلَفٍ عَنْ ثَابِتٍ كَمَا قَالَ عَبْدُ الْعَزِيزِ .
Бизга Абу Комил ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни ибн ал-Мухтор — ривоят қилди, бизга Собит, Шаҳр ибн Ҳавшабдан ривоят қилди. У деди: Мен Умму Саламадан: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бу оятни — ‹иннаҳу амалун ғайру солиҳин› — қандай ўқир эдилар?» деб сўрадим. У: «Уни ‹иннаҳу амила ғайра солиҳин› (деб) ўқидилар», деди. Абу Довуд деди: Буни Ҳорун ан-Наҳвий ва Мусо ибн Халаф, Собитдан, худди Абдулазиз айтгани каби ривоят қилдилар.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عِيسَى، عَنْ حَمْزَةَ الزَّيَّاتِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَعَا بَدَأَ بِنَفْسِهِ وَقَالَ " رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا وَعَلَى مُوسَى لَوْ صَبَرَ لَرَأَى مِنْ صَاحِبِهِ الْعَجَبَ وَلَكِنَّهُ قَالَ { إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَىْءٍ بَعْدَهَا فَلاَ تُصَاحِبْنِي قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِي } " . طَوَّلَهَا حَمْزَةُ .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ривоят қилди, бизга Ийсо, Ҳамза аз-Зайётдан, у Абу Ишоқдан, у Саъийд ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дуо қилганларида ўзларидан бошлар ва: «Аллаҳнинг раҳмати бизга ва Мусога бўлсин; агар у (Мусо) сабр қилганда эди, ҳамроҳидан ажойиботларни кўрар эди. Лекин у: ‹Агар бундан кейин сендан бирор нарса сўрасам, менга ҳамроҳ бўлма; сен мендан (узр сўраб) етиб бўлдинг (қад балағта мин ладунни)› деди», дер эдилар. Ҳамза уни (ладунни сўзини) чўзиб ўқиди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْجَارِيَةِ الْعَبْدِيُّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَرَأَهَا { قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي } وَثَقَّلَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон Абу Абдуллаҳ ал-Анбарий ривоят қилди, бизга Умайя ибн Холид ривоят қилди, бизга Абу ал-Жория ал-Абдий, Шуъбадан, у Абу Ишоқдан, у Саъийд ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у уни ‹қад балағта мин ладунни› (деб) шаддали (урғули) ўқидилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَسْعُودٍ الْمِصِّيصِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ دِينَارٍ، حَدَّثَنَا سَعْدُ بْنُ أَوْسٍ، عَنْ مِصْدَعٍ أَبِي يَحْيَى، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَقْرَأَنِي أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ كَمَا أَقْرَأَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { فِي عَيْنٍ حَمِئَةٍ } مُخَفَّفَةً .
Бизга Муҳаммад ибн Масъуд ал-Мисисий ривоят қилди, бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Дийнор ривоят қилди, бизга Саъд ибн Авс, Мисдаъ Абу Яҳёдан ривоят қилди. У деди: Мен Ибн Аббосни шундай деяётганини эшитдим: Убай ибн Каъб менга, уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзига ўқиб берган тарзда ‹фий айнин ҳамиатин› (деб) енгил (ҳамзасиз) ўқиб берди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْفَضْلِ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ عَمْرٍو النَّمَرِيَّ - أَخْبَرَنَا هَارُونُ، أَخْبَرَنِي أَبَانُ بْنُ تَغْلِبَ، عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الرَّجُلَ مِنْ أَهْلِ عِلِّيِّينَ لَيُشْرِفُ عَلَى أَهْلِ الْجَنَّةِ فَتُضِيءُ الْجَنَّةُ لِوَجْهِهِ كَأَنَّهَا كَوْكَبٌ دُرِّيٌّ " . قَالَ وَهَكَذَا جَاءَ الْحَدِيثُ " دُرِّيٌّ " . مَرْفُوعَةُ الدَّالِ لاَ تُهْمَزُ " وَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ لَمِنْهُمْ وَأَنْعَمَا " .
Бизга Яҳё ибн ал-Фазл ривоят қилди, бизга Вуҳайб — яъни ибн Амр ан-Намарий — ривоят қилди, бизга Ҳорун хабар берди, менга Абон ибн Тағлиб, Атийя ал-Авфийдан, у Абу Саъийд ал-Худрийдан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта, Иллиййийн аҳлидан бир киши жаннат аҳлига қарайди ва жаннат унинг юзидан, гўё ярқираб турган юлдуздай ёришади.» (Ровий) деди: Ҳадис худди шундай ‹дуррийюн› — долнинг устаси (заммаси) билан, ҳамзасиз — келган. «Ва албатта, Абу Бакр ва Умар уларнинг жумласидандирлар, ҳатто улардан ҳам ортиқдирлар (анъамаа).»
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنِي الْحَسَنُ بْنُ الْحَكَمِ النَّخَعِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو سَبْرَةَ النَّخَعِيُّ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ مُسَيْكٍ الْغُطَيْفِيِّ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ الْحَدِيثَ فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنَا عَنْ سَبَإٍ مَا هُوَ أَرْضٌ أَمِ امْرَأَةٌ فَقَالَ " لَيْسَ بِأَرْضٍ وَلاَ امْرَأَةٍ وَلَكِنَّهُ رَجُلٌ وَلَدَ عَشَرَةً مِنَ الْعَرَبِ فَتَيَامَنَ سِتَّةٌ وَتَشَاءَمَ أَرْبَعَةٌ " . قَالَ عُثْمَانُ الْغَطَفَانِيِّ مَكَانَ الْغُطَيْفِيِّ وَقَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الْحَكَمِ النَّخَعِيُّ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ҳорун ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, иккови деди: Бизга Абу Усома ривоят қилди, менга ал-Ҳасан ибн ал-Ҳакам ан-Нахаъий ривоят қилди, бизга Абу Сабра ан-Нахаъий, Фарва ибн Мусайк ал-Ғутайфийдан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келдим. Сўнг у ҳадисни зикр қилди. Шунда қавмдан бир киши: «Эй Аллаҳнинг Расули, бизга Саба ҳақида хабар беринг, у нима — бир ерми ёки бир аёлми?» деди. У: «У ер ҳам, аёл ҳам эмас, балки у ўн нафар арабни туғдирган бир кишидир. Бас, (улардан) олтитаси Яманга йўл олди, тўрттаси Шомга йўл олди», деди. Усмон ал-Ғутайфий ўрнига «ал-Ғатафоний» деди ва: «Бизга ал-Ҳасан ибн ал-Ҳакам ан-Нахаъий ривоят қилди», деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَبُو مَعْمَرٍ الْهُذَلِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عِكْرِمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - قَالَ إِسْمَاعِيلُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رِوَايَةً - فَذَكَرَ حَدِيثَ الْوَحْىِ قَالَ فَذَلِكَ قَوْلُهُ تَعَالَى { حَتَّى إِذَا فُزِّعَ عَنْ قُلُوبِهِمْ } .
Бизга Аҳмад ибн Абда ва Исмоил ибн Иброҳим Абу Маъмар ал-Ҳузалий, Суфёндан, у Амрдан, у Икримадан ривоят қилди. У деди: Бизга Абу Ҳурайра, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди — Исмоил: «Абу Ҳурайрадан ривоят тарзида» деди — сўнг у ваҳий ҳадисини зикр қилди. У деди: Ана шу, Аллаҳ таолонинг ‹То дилларидан қўрқув кўтарилгач (ҳатта изаа фуззиа ан қулубиҳим)› деган сўзидир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سُلَيْمَانَ الرَّازِيُّ، سَمِعْتُ أَبَا جَعْفَرٍ، يَذْكُرُ عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ قِرَاءَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم { بَلَى قَدْ جَاءَتْكِ آيَاتِي فَكَذَّبْتِ بِهَا وَاسْتَكْبَرْتِ وَكُنْتِ مِنَ الْكَافِرِينَ } قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا مُرْسَلٌ الرَّبِيعُ لَمْ يُدْرِكْ أُمَّ سَلَمَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ан-Найсобурий ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Сулаймон ар-Розий ривоят қилди, мен Абу Жаъфарни ар-Робиъ ибн Анасдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг рафиқаси Умму Саламадан зикр қилаётганини эшитдим. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қироати ‹Йўқ, батаҳқиқ сенга оятларим келган эди, сен эса уларни ёлғонга чиқардинг, кибрландинг ва кофирлардан бўлдинг› (тарзида) эди. Абу Довуд деди: Бу мурсалдир, ар-Робиъ Умму Саламага етишмаган.
حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مُوسَى النَّحْوِيُّ، عَنْ بُدَيْلِ بْنِ مَيْسَرَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله تعالى عنها - قَالَتْ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَؤُهَا { فَرُوحٌ وَرَيْحَانٌ } .
Бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ҳорун ибн Мусо ан-Наҳвий, Будайл ибн Майсарадан, у Абдуллаҳ ибн Шақиқдан, у Оиша розияллаҳу таоло анҳодан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг уни ‹фарувҳун ва райҳонун› (деб) ўқиётганларини эшитдим.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، - قَالَ ابْنُ حَنْبَلٍ لَمْ أَفْهَمْهُ جَيِّدًا - عَنْ صَفْوَانَ، - قَالَ ابْنُ عَبْدَةَ ابْنِ يَعْلَى - عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ يَقْرَأُ { وَنَادَوْا يَا مَالِكُ } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ يَعْنِي بِلاَ تَرْخِيمٍ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, иккови деди: Бизга Суфён, Амрдан, у Атодан — Ибн Ҳанбал: «Мен уни яхши тушунмадим» деди — у Сафвондан — Ибн Абда: «ибн Яъло» деди — у отасидан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг минбар устида ‹Ва улар: Эй Молик (деб) нидо қилдилар› (деб) ўқиётганларини эшитдим. Абу Довуд деди: Яъни тархиймсиз (сўз охирини қисқартирмасдан).
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا أَبُو أَحْمَدَ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَقْرَأَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { إِنِّي أَنَا الرَّزَّاقُ ذُو الْقُوَّةِ الْمَتِينُ } .
Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, бизга Абу Аҳмад хабар берди, бизга Исроил, Абу Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга ‹Албатта, Мен ризқ берувчи, қудрат соҳиби, мустаҳкам Зотдирман (иннии анар-роззоқу зул-қувватил-матийн)› (деб) ўқиб бердилар.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَؤُهَا { فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ } يَعْنِي مُثَقَّلاً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ مَضْمُومَةَ الْمِيمِ مَفْتُوحَةَ الدَّالِ مَكْسُورَةَ الْكَافِ .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба, Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Абдуллаҳдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни ‹фаҳал мин муддакирин› (яъни шаддали) ўқир эдилар. Абу Довуд деди: Мийм заммали (кўтарилган), дол фатҳали (очиқ), коф касрали (пастлатилган).
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الذِّمَارِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ { يَحْسَبُ أَنَّ مَالَهُ أَخْلَدَهُ }
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Абдурраҳмон аз-Зиморий ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн ал-Мункадир, Жобирдан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ‹У моли ўзини мангу (тирик) қолдиради деб ҳисоблайди (яҳсабу анна молаҳу ахладаҳу)› (деб) ўқиётганларини кўрдим.
حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَمَّنْ أَقْرَأَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { فَيَوْمَئِذٍ لاَ يُعَذَّبُ عَذَابَهُ أَحَدٌ * وَلاَ يُوثَقُ وَثَاقَهُ أَحَدٌ } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ بَعْضُهُمْ أَدْخَلَ بَيْنَ خَالِدٍ وَأَبِي قِلاَبَةَ رَجُلاً .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба, Холиддан, у Абу Қилобадан, уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўқитган кишидан ‹Бас, ўша кунда Унинг азоби каби ҳеч ким азобламас * ва Унинг боғлаши каби ҳеч ким боғламас (лаа юъаззабу азобаҳу аҳадун ва лаа юусақу васоқаҳу аҳадун)› (деб ўқиганини) ривоят қилди. Абу Довуд деди: Баъзилари Холид билан Абу Қилоба ўртасига бир кишини киритган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ أَنْبَأَنِي مَنْ، أَقْرَأَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَوْ مَنْ أَقْرَأَهُ مَنْ أَقْرَأَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم { فَيَوْمَئِذٍ لاَ يُعَذَّبُ } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَرَأَ عَاصِمٌ وَالأَعْمَشُ وَطَلْحَةُ بْنُ مُصَرِّفٍ وَأَبُو جَعْفَرٍ يَزِيدُ بْنُ الْقَعْقَاعِ وَشَيْبَةُ بْنُ نَصَّاحٍ وَنَافِعُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ كَثِيرٍ الدَّارِيُّ وَأَبُو عَمْرِو بْنِ الْعَلاَءِ وَحَمْزَةُ الزَّيَّاتُ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجُ وَقَتَادَةُ وَالْحَسَنُ الْبَصْرِيُّ وَمُجَاهِدٌ وَحُمَيْدٌ الأَعْرَجُ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبَّاسٍ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ { لاَ يُعَذِّبُ } { وَلاَ يُوثِقُ } إِلاَّ الْحَدِيثَ الْمَرْفُوعَ فَإِنَّهُ { يُعَذَّبُ } بِالْفَتْحِ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, бизга Ҳаммод, Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан ривоят қилди. У деди: Менга Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўқитган киши — ёки Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўқитган киши ўқитган киши — ‹Бас, ўша кунда азобламас (фаявмаизин лаа юъаззабу)› (деб ўқиганини) хабар берди. Абу Довуд деди: Осим, ал-Аъмаш, Талҳа ибн Мусарриф, Абу Жаъфар Язид ибн ал-Қаъқў, Шайба ибн Нассоҳ, Нофиъ ибн Абдурраҳмон, Абдуллаҳ ибн Касийр ад-Дорий, Абу Амр ибн ал-Ало, Ҳамза аз-Зайёт, Абдурраҳмон ал-Аъраж, Қатода, ал-Ҳасан ал-Басрий, Мужоҳид, Ҳумайд ал-Аъраж, Абдуллаҳ ибн Аббос ва Абдурраҳмон ибн Абу Бакр ‹лаа юъаззибу› ва ‹ва лаа юусиқу› (деб) ўқидилар; фақат марфуъ ҳадисда эса у ‹юъаззабу› — фатҳа биландир.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي عُبَيْدَةَ، حَدَّثَهُمْ قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَعْدٍ الطَّائِيِّ، عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَدِيثًا ذَكَرَ فِيهِ " جِبْرِيلَ وَمِيكَالَ " . فَقَرَأَ { جِبْرَائِلَ وَمِيكَائِلَ } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ خَلَفٌ مُنْذُ أَرْبَعِينَ سَنَةً لَمْ أَرْفَعِ الْقَلَمَ عَنْ كِتَابَةِ الْحُرُوفِ مَا أَعْيَانِي شَىْءٌ مَا أَعْيَانِي جِبْرَائِلُ وَمِيكَائِلُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилдики, Муҳаммад ибн Абу Убайда уларга ривоят қилди. У деди: Бизга отам, ал-Аъмашдан, у Саъд ат-Тоийдан, у Атийя ал-Авфийдан, у Абу Саъийд ал-Худрийдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир ҳадис айтиб, унда «Жибрил ва Микол»ни зикр қилдилар. Сўнг у ‹Жиброил ва Микоил› (деб) ўқидилар. Абу Довуд деди: Халаф деди: Қирқ йилдан бери мен ҳарфларни ёзишдан қаламни кўтармадим, мени ҳеч нарса қийнамади, фақат Жиброил ва Микоил мени қийнади.
حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ عُمَرَ - حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَازِمٍ، قَالَ ذُكِرَ كَيْفَ قِرَاءَةُ جِبْرَائِلَ وَمِيكَائِلَ عِنْدَ الأَعْمَشِ فَحَدَّثَنَا الأَعْمَشُ عَنْ سَعْدٍ الطَّائِيِّ عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ ذَكَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَاحِبَ الصُّورِ فَقَالَ " عَنْ يَمِينِهِ جِبْرَائِلُ وَعَنْ يَسَارِهِ مِيكَائِلُ " .
Бизга Зайд ибн Ахзам ривоят қилди, бизга Бишр — яъни ибн Умар — ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Хозим ривоят қилди. У деди: ал-Аъмаш ҳузурида Жиброил ва Микоилнинг қироати қандай экани зикр қилинди. Шунда бизга ал-Аъмаш, Саъд ат-Тоийдан, у Атийя ал-Авфийдан, у Абу Саъийд ал-Худрийдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Сур (карнайи) соҳибини зикр қилиб дедилар: «Унинг ўнг томонида Жиброил ва чап томонида Микоил (бордир).»
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ مَعْمَرٌ وَرُبَّمَا ذَكَرَ ابْنَ الْمُسَيَّبِ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ يَقْرَءُونَ { مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ } وَأَوَّلُ مَنْ قَرَأَهَا { مَلِكِ يَوْمِ الدِّينِ } مَرْوَانُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَنَسٍ وَالزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан хабар берди. Маъмар деди: Баъзан у ибнул-Мусайябни зикр қиларди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам, Абу Бакр, Умар ва Усмон «Малики явмиддин» («Дийн куни эгаси») деб ўқишарди. Буни биринчи бўлиб «Малики явмиддин» («Дийн кунининг подшоҳи») деб ўқиган киши Марвон эди. Абу Довуд деди: Бу Зуҳрийнинг Анасдан ва Зуҳрийнинг Солимдан, у отасидан ривоят қилган ҳадисидан саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَحْيَى الأُمَوِيُّ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّهَا ذَكَرَتْ - أَوْ كَلِمَةً غَيْرَهَا - قِرَاءَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ * الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ * الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ * مَلِكِ يَوْمِ الدِّينِ } يَقْطَعُ قِرَاءَتَهُ آيَةً آيَةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَمِعْتُ أَحْمَدَ يَقُولُ الْقِرَاءَةُ الْقَدِيمَةُ { مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ } .
Бизга Саъид ибн Яҳё ал-Умавий ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, бизга ибн Журайж Абдуллаҳ ибн Абу Мулайкадан, у Умму Саламадан ривоят қилди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қироатини зикр қилди — ёки шунга ўхшаш сўз айтди: «Бисмиллаҳир-роҳманир-роҳийм. Алҳамду лиллаҳи роббил-оламийн. Ар-роҳманир-роҳийм. Малики явмиддин» — қироатини оятма-оят тўхтатиб ўқирди. Абу Довуд деди: Мен Аҳмаднинг шундай деяётганини эшитдим: Қадимги қироат «Малики явмиддин» эди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عُتَيْبَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ كُنْتُ رَدِيفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ عَلَى حِمَارٍ وَالشَّمْسُ عِنْدَ غُرُوبِهَا فَقَالَ " هَلْ تَدْرِي أَيْنَ تَغْرُبُ هَذِهِ " . قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " فَإِنَّهَا تَغْرُبُ فِي عَيْنِ حَامِيَةٍ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара — мазмуни бир хил — ривоят қилдилар. Улар дедилар: Бизга Язид ибн Ҳорун Суфён ибн Ҳусайндан, у Ҳакам ибн Утайбадан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Абу Заррдан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг эшакдаги орқасида (радифи) эдим, қуёш ботаётган эди. У: «Бу (қуёш) қаерга ботишини биласанми?» деди. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади» дедим. У: «У лойқа булоққа ботади» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُمَرُ بْنُ عَطَاءٍ، أَنَّ مَوْلًى، لاِبْنِ الأَسْقَعِ - رَجُلَ صِدْقٍ - أَخْبَرَهُ عَنِ ابْنِ الأَسْقَعِ أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَاءَهُمْ فِي صُفَّةِ الْمُهَاجِرِينَ فَسَأَلَهُ إِنْسَانٌ أَىُّ آيَةٍ فِي الْقُرْآنِ أَعْظَمُ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " { اللَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ الْحَىُّ الْقَيُّومُ لاَ تَأْخُذُهُ سِنَةٌ وَلاَ نَوْمٌ } " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Журайждан ривоят қилди. У деди: Менга Умар ибн Ато хабар бердики, ибнул-Асқаънинг мавлоси — рост сўзли киши — унга ибнул-Асқаъдан хабар берди. У уни шундай деяётганини эшитди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларнинг олдига муҳожирларнинг суффасига келди. Бир киши ундан: «Қуръандаги қайси оят энг буюкдир?» деб сўради. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳу ла илаҳа илла ҳувал-ҳайюл-қойюм, ла таъхузуҳу синатун вала навм» (Аятул-Курсий) деди.
حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرِو بْنِ أَبِي الْحَجَّاجِ الْمِنْقَرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّهُ قَرَأَ { هَيْتَ لَكَ } فَقَالَ شَقِيقٌ إِنَّا نَقْرَؤُهَا { هِئْتُ لَكَ } يَعْنِي فَقَالَ ابْنُ مَسْعُودٍ أَقْرَؤُهَا كَمَا عُلِّمْتُ أَحَبُّ إِلَىَّ .
Бизга Абу Маъмар Абдуллаҳ ибн Амр ибн Абул-Ҳажжож ал-Минқарий ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, бизга Шайбон ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у ибн Масъуддан ривоят қилди. У «ҳайта лак» деб ўқиди. Шақиқ деди: Биз уни «ҳиъту лак» деб ўқиймиз. Шунда ибн Масъуд деди: Мен ўзимга ўргатилгандек ўқишим менга севимлироқдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ قِيلَ لِعَبْدِ اللَّهِ إِنَّ أُنَاسًا يَقْرَءُونَ هَذِهِ الآيَةَ { وَقَالَتْ هِيتَ لَكَ } فَقَالَ إِنِّي أَقْرَأُ كَمَا عُلِّمْتُ أَحَبُّ إِلَىَّ { وَقَالَتْ هَيْتَ لَكَ } .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ал-Аъмашдан, у Шақиқдан ривоят қилди. У деди: Абдуллаҳга: «Баъзи одамлар бу оятни ‹ва қолат ҳийта лак› деб ўқишади» дейилди. У деди: Мен ўзимга ўргатилгандек ўқишим менга севимлироқдир: ‹ва қолат ҳайта лак›.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ح، وَحَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ الْمَهْرِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِبَنِي إِسْرَائِيلَ { ادْخُلُوا الْبَابَ سُجَّدًا وَقُولُوا حِطَّةٌ تُغْفَرْ لَكُمْ خَطَايَاكُمْ } " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, деди: Бизга (ҳ) ривоят қилди, ва бизга Сулаймон ибн Довуд ал-Маҳрий ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, бизга Ҳишом ибн Саъд Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саъийд ал-Худрийдан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳ азза ва жалла Бани Исроилга: ‹Эшикдан сажда қилган ҳолда киринглар ва ‹ҳитта› (гуноҳларимизни тўкиб ташла) денглар, гуноҳларингиз мағфират қилинади› деди».
حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُسَافِرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ سَعْدٍ، بِإِسْنَادِهِ مِثْلَهُ .
Бизга Жаъфар ибн Мусофир ривоят қилди, бизга ибн Абу Фудайк Ҳишом ибн Саъддан ўз исноди билан худди шунга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ نَزَلَ الْوَحْىُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَرَأَ عَلَيْنَا { سُورَةٌ أَنْزَلْنَاهَا وَفَرَضْنَاهَا } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ يَعْنِي مُخَفَّفَةً حَتَّى أَتَى عَلَى هَذِهِ الآيَاتِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва Урвадан ривоят қилди: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ваҳий нозил бўлди ва у бизга «Суратун анзалнаҳа ва фароднаҳа» («(Бу) бир сурадирки, уни Биз нозил қилдик ва уни фарз қилдик») оятини ўқиди. Абу Довуд деди: Яъни (фарознаҳа сўзини) енгиллаштириб (ташдидсиз ўқиди) — то шу оятларга етгунча.