حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ نَزَلَ الْوَحْىُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَرَأَ عَلَيْنَا { سُورَةٌ أَنْزَلْنَاهَا وَفَرَضْنَاهَا } . قَالَ أَبُو دَاوُدَ يَعْنِي مُخَفَّفَةً حَتَّى أَتَى عَلَى هَذِهِ الآيَاتِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва Урвадан ривоят қилди: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ваҳий нозил бўлди ва у бизга «Суратун анзалнаҳа ва фароднаҳа» («(Бу) бир сурадирки, уни Биз нозил қилдик ва уни фарз қилдик») оятини ўқиди. Абу Довуд деди: Яъни (фарознаҳа сўзини) енгиллаштириб (ташдидсиз ўқиди) — то шу оятларга етгунча.