حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي أَبُو الْحَسَنِ، - قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو الْحَسَنِ هُوَ مُهَاجِرٌ - قَالَ سَمِعْتُ زَيْدَ بْنَ وَهْبٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يَقُولُ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَرَادَ الْمُؤَذِّنُ أَنْ يُؤَذِّنَ الظُّهْرَ فَقَالَ " أَبْرِدْ " . ثُمَّ أَرَادَ أَنْ يُؤَذِّنَ فَقَالَ " أَبْرِدْ " . مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا حَتَّى رَأَيْنَا فَىْءَ التُّلُولِ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ شِدَّةَ الْحَرِّ مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ فَإِذَا اشْتَدَّ الْحَرُّ فَأَبْرِدُوا بِالصَّلاَةِ " .
Бизга Абул Валид ат-Таёлисий ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, менга Абул Ҳасан хабар берди — Абу Довуд айтди: Абул Ҳасан — бу Муҳожирдир — у айтди: Мен Зайд ибн Ваҳбни шундай деганини эшитдим: Мен Абу Заррни шундай деганини эшитдим: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга эдик. Муаззин Пешин намозига азон айтмоқчи бўлди, шунда у: «Салқинлатиб қўй» деди. Сўнг яна азон айтмоқчи бўлди, шунда у: «Салқинлатиб қўй» деди — икки ёки уч марта — токи биз тепаликларнинг соясини кўрганимизгача. Сўнг у: «Албатта, жазираманинг қаттиқлиги жаҳаннамнинг қайнашидандир. Бас, жазирама қаттиқ бўлганда, намозни салқинлатиб ўқинг» деди.