حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنِ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا الْحَدِيثِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الأَوَّلُ أَتَمُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга ал-Асвад ибн Омир ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан, у Сафвон ибн Яъладан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу ҳадисни ривоят қилди. Абу Довуд деди: Биринчиси тўлиқроқдир.