حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ زُرْعَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جَرْهَدٍ، عَنْ أَبِيهِ، - قَالَ كَانَ جَرْهَدٌ هَذَا مِنْ أَصْحَابِ الصُّفَّةِ - قَالَ جَلَسَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَنَا وَفَخِذِي مُنْكَشِفَةٌ فَقَالَ " أَمَا عَلِمْتَ أَنَّ الْفَخِذَ عَوْرَةٌ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Моликдан, у Абун-Назрдан, у Зуръа ибн Абдурраҳмон ибн Жарҳаддан, у отасидан ривоят қилди — бу Жарҳад суффа аҳлидан эди — у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизда ўтирди ва менинг соним очиқ эди. Шунда у: «Соннинг аврат эканини билмайсанми?» деди.