وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ، - وَتَقَارَبَا فِي اللَّفْظِ - قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى " . وَيُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُحَدِّثُهُمَا كِلْتَيْهِمَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ صَمَتَ أَبُو هُرَيْرَةَ بَعْدَ ذَلِكَ عَنْ قَوْلِهِ " لاَ عَدْوَى " . وَأَقَامَ عَلَى " أَنْ لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . قَالَ فَقَالَ الْحَارِثُ بْنُ أَبِي ذُبَابٍ - وَهُوَ ابْنُ عَمِّ أَبِي هُرَيْرَةَ - قَدْ كُنْتُ أَسْمَعُكَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ تُحَدِّثَنَا مَعَ هَذَا الْحَدِيثِ حَدِيثًا آخَرَ قَدْ سَكَتَّ عَنْهُ كُنْتَ تَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى " . فَأَبَى أَبُو هُرَيْرَةَ أَنْ يَعْرِفَ ذَلِكَ وَقَالَ " لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . فَمَا رَآهُ الْحَارِثُ فِي ذَلِكَ حَتَّى غَضِبَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَرَطَنَ بِالْحَبَشِيَّةِ فَقَالَ لِلْحَارِثِ أَتَدْرِي مَاذَا قُلْتُ قَالَ لاَ . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ . قُلْتُ أَبَيْتُ . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَلَعَمْرِي لَقَدْ كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُحَدِّثُنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى " . فَلاَ أَدْرِي أَنَسِيَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَوْ نَسَخَ أَحَدُ الْقَوْلَيْنِ الآخَرَ
Ва менга Абу Тоҳир ва Ҳармала — лафзда бир-бирига яқин — ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар бердики, Абу Салама ибн Абдураҳмон ибн Авф унга ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ», — дедилар. Ва у (Абу Ҳурайра) Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин», — деганини ҳам ривоят қилади. Абу Салама деди: «Абу Ҳурайра бу икковини ҳам Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилар эди. Сўнг Абу Ҳурайра шундан кейин ‹Юқумлилик йўқ› деган сўзидан сукут қилди ва ‹Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин› деган (сўз)ида собит турди.» У деди: Шунда Ҳорис ибн Абу Зубоб — у Абу Ҳурайранинг амакиваччаси эди — деди: «Эй Абу Ҳурайра, мен сенга шу ҳадис билан бирга бошқа бир ҳадисни ҳам айтаётганингни эшитар эдим, аммо ундан сукут қилдинг. Сен: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Юқумлилик йўқ› дедилар, деб айтар эдинг.» Абу Ҳурайра эса буни танишдан бош тортди ва: «Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин», — деди. Ҳорис бу ҳақида унга (қайтмади), то Абу Ҳурайра ғазабланиб, ҳабашча бидирлади ва Ҳорисга: «Биласанми мен нима дедим?» — деди. У: «Йўқ», — деди. Абу Ҳурайра деди: «Мен: Инкор қилдим, — дедим.» Абу Салама деди: «Ҳаётимга қасамки, Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Юқумлилик йўқ› деганларини ривоят қилар эди. Бас, мен билмайман, Абу Ҳурайра унутдими ёки икки сўзнинг бири иккинчисини насх (бекор) қилдими.»