حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لأَبِي الطَّاهِرِ - قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ فَحَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ حِينَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى وَلاَ صَفَرَ وَلاَ هَامَةَ " . فَقَالَ أَعْرَابِيٌّ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا بَالُ الإِبِلِ تَكُونُ فِي الرَّمْلِ كَأَنَّهَا الظِّبَاءُ فَيَجِيءُ الْبَعِيرُ الأَجْرَبُ فَيَدْخُلُ فِيهَا فَيُجْرِبُهَا كُلَّهَا قَالَ " فَمَنْ أَعْدَى الأَوَّلَ " .
Менга Абу Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё — лафз Абу Тоҳирники — ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳоб деди: Менга Абу Салама ибн Абдураҳмон Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ, сафар (ойининг шумлиги) йўқ, ҳома (бойқуш шумлиги) йўқ», — деганларида, бир аъробий: «Эй Расулуллаҳ, қум устида гўё кийиклардек (соғлом) бўлиб турган туяларнинг ҳоли нимадир? Бас, қўтирли туя келиб, уларнинг ичига киради-да, ҳаммасини қўтир қилади-ку?» — деди. У: «Бас, биринчисини ким юқтирди?» — дедилар.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، وَحَسَنٌ الْحُلْوَانِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَغَيْرُهُ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى وَلاَ طِيَرَةَ وَلاَ صَفَرَ وَلاَ هَامَةَ " . فَقَالَ أَعْرَابِيٌّ يَا رَسُولَ اللَّهِ . بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ .
Ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ва Ҳасан ал-Ҳулвоний ривоят қилиб, иккови деди: бизга Яъқуб, яъни ибн Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Абу Салама ибн Абдураҳмон ва бошқалар хабар бердики, Абу Ҳурайра деди: «Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Юқумлилик йўқ, қуш учириб фол очиш йўқ, сафар (шумлиги) йўқ, ҳома йўқ›, — дедилар. Шунда бир аъробий: Эй Расулуллаҳ, — деди» — Юнуснинг ҳадисига ўхшаш.
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي سِنَانُ بْنُ أَبِي سِنَانٍ الدُّؤَلِيُّ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى " . فَقَامَ أَعْرَابِيٌّ . فَذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ وَصَالِحٍ . وَعَنْ شُعَيْبٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ قَالَ حَدَّثَنِي السَّائِبُ بْنُ يَزِيدَ ابْنُ أُخْتِ نَمِرٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى وَلاَ صَفَرَ وَلاَ هَامَةَ " .
Ва менга Абдуллаҳ ибн Абдураҳмон ад-Доримий ривоят қилди, бизга Абул Ямон Шуъайбдан, у Зуҳрийдан хабар берди, менга Синон ибн Абу Синон ад-Дуъалий хабар бердики, Абу Ҳурайра деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ», — дедилар. Шунда бир аъробий турди — ва у Юнус ҳамда Солиҳнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди. Ва Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: у деди: Менга Соиб ибн Язид ибн Ухти Намир ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ, сафар (шумлиги) йўқ, ҳома йўқ», — дедилар.
وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ، - وَتَقَارَبَا فِي اللَّفْظِ - قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى " . وَيُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُحَدِّثُهُمَا كِلْتَيْهِمَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ صَمَتَ أَبُو هُرَيْرَةَ بَعْدَ ذَلِكَ عَنْ قَوْلِهِ " لاَ عَدْوَى " . وَأَقَامَ عَلَى " أَنْ لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . قَالَ فَقَالَ الْحَارِثُ بْنُ أَبِي ذُبَابٍ - وَهُوَ ابْنُ عَمِّ أَبِي هُرَيْرَةَ - قَدْ كُنْتُ أَسْمَعُكَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ تُحَدِّثَنَا مَعَ هَذَا الْحَدِيثِ حَدِيثًا آخَرَ قَدْ سَكَتَّ عَنْهُ كُنْتَ تَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى " . فَأَبَى أَبُو هُرَيْرَةَ أَنْ يَعْرِفَ ذَلِكَ وَقَالَ " لاَ يُورِدُ مُمْرِضٌ عَلَى مُصِحٍّ " . فَمَا رَآهُ الْحَارِثُ فِي ذَلِكَ حَتَّى غَضِبَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَرَطَنَ بِالْحَبَشِيَّةِ فَقَالَ لِلْحَارِثِ أَتَدْرِي مَاذَا قُلْتُ قَالَ لاَ . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ . قُلْتُ أَبَيْتُ . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَلَعَمْرِي لَقَدْ كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُحَدِّثُنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى " . فَلاَ أَدْرِي أَنَسِيَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَوْ نَسَخَ أَحَدُ الْقَوْلَيْنِ الآخَرَ
Ва менга Абу Тоҳир ва Ҳармала — лафзда бир-бирига яқин — ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар бердики, Абу Салама ибн Абдураҳмон ибн Авф унга ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ», — дедилар. Ва у (Абу Ҳурайра) Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин», — деганини ҳам ривоят қилади. Абу Салама деди: «Абу Ҳурайра бу икковини ҳам Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилар эди. Сўнг Абу Ҳурайра шундан кейин ‹Юқумлилик йўқ› деган сўзидан сукут қилди ва ‹Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин› деган (сўз)ида собит турди.» У деди: Шунда Ҳорис ибн Абу Зубоб — у Абу Ҳурайранинг амакиваччаси эди — деди: «Эй Абу Ҳурайра, мен сенга шу ҳадис билан бирга бошқа бир ҳадисни ҳам айтаётганингни эшитар эдим, аммо ундан сукут қилдинг. Сен: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Юқумлилик йўқ› дедилар, деб айтар эдинг.» Абу Ҳурайра эса буни танишдан бош тортди ва: «Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин», — деди. Ҳорис бу ҳақида унга (қайтмади), то Абу Ҳурайра ғазабланиб, ҳабашча бидирлади ва Ҳорисга: «Биласанми мен нима дедим?» — деди. У: «Йўқ», — деди. Абу Ҳурайра деди: «Мен: Инкор қилдим, — дедим.» Абу Салама деди: «Ҳаётимга қасамки, Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Юқумлилик йўқ› деганларини ривоят қилар эди. Бас, мен билмайман, Абу Ҳурайра унутдими ёки икки сўзнинг бири иккинчисини насх (бекор) қилдими.»
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، وَحَسَنٌ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ عَبْدٌ حَدَّثَنِي وَقَالَ، الآخَرَانِ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنُونَ ابْنَ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ، شِهَابٍ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى " . وَيُحَدِّثُ مَعَ ذَلِكَ " لاَ يُورِدُ الْمُمْرِضُ عَلَى الْمُصِحِّ " . بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим, Ҳасан ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди. Абд: менга ривоят қилди, деди, қолган иккови: бизга Яъқуб — яъни ибн Иброҳим ибн Саъдни назарда тутиб — ривоят қилди, деди, менга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Абу Салама ибн Абдураҳмон хабар бердики, у Абу Ҳурайранинг шундай ривоят қилаётганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Юқумлилик йўқ», — дедилар. Ва шу билан бирга: «Касал туяни соғлом туя эгасининг олдига олиб бормасин», — деб ривоят қилади — Юнуснинг ҳадисига ўхшаш.
حَدَّثَنَاهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ، حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Бизга буни Абдуллаҳ ибн Абдураҳмон ад-Доримий ривоят қилди, бизга Абул Ямон хабар берди, бизга Шуъайб Зуҳрийдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنُونَ ابْنَ جَعْفَرٍ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ عَدْوَى وَلاَ هَامَةَ وَلاَ نَوْءَ وَلاَ صَفَرَ " .
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Ибн Ҳужр ривоят қилиб, улар деди: бизга Исмоил — яъни ибн Жаъфарни назарда тутиб — Алолдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ, ҳома йўқ, юлдузга (ёғин нисбат бериш) йўқ, сафар (шумлиги) йўқ», — дедилар.
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ هَاشِمِ بْنِ حَيَّانَ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ التُّسْتَرِيُّ - حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى وَلاَ غُولَ وَلاَ صَفَرَ " .
Ва менга Абдуллаҳ ибн Ҳошим ибн Ҳайён ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, бизга Язид — у ат-Тустарий — ривоят қилди, бизга Абу Зубайр Жобирдан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ, ғул йўқ, сафар (шумлиги) йўқ», — дедилар.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ عَدْوَى وَلاَ صَفَرَ وَلاَ غُولَ " . وَسَمِعْتُ أَبَا الزُّبَيْرِ يَذْكُرُ أَنَّ جَابِرًا فَسَّرَ لَهُمْ قَوْلَهُ " وَلاَ صَفَرَ " . فَقَالَ أَبُو الزُّبَيْرِ الصَّفَرُ الْبَطْنُ . فَقِيلَ لِجَابِرٍ كَيْفَ قَالَ كَانَ يُقَالُ دَوَابُّ الْبَطْنِ . قَالَ وَلَمْ يُفَسِّرِ الْغُولَ . قَالَ أَبُو الزُّبَيْرِ هَذِهِ الْغُولُ الَّتِي تَغَوَّلُ .
Ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Ровҳ ибн Убода ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди, менга Абу Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳнинг шундай деяётганини эшитди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганини эшитдим: «Юқумлилик йўқ, сафар (шумлиги) йўқ, ғул йўқ.» Ва мен Абу Зубайрнинг зикр қилишича, Жобир уларга унинг «ва сафар йўқ» деган сўзини тафсир қилди. Абу Зубайр: «Сафар — қориндир», — деди. Жобирга: «Қандай?» — дейилди. У: «Қорин қуртлари дейилар эди», — деди. У деди: «Ғулни эса тафсир қилмади.» Абу Зубайр: «Бу ғул шаклини ўзгартириб алдовчидир», — деди.