حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لأَبِي الطَّاهِرِ - قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ فَحَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ حِينَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ عَدْوَى وَلاَ صَفَرَ وَلاَ هَامَةَ " . فَقَالَ أَعْرَابِيٌّ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا بَالُ الإِبِلِ تَكُونُ فِي الرَّمْلِ كَأَنَّهَا الظِّبَاءُ فَيَجِيءُ الْبَعِيرُ الأَجْرَبُ فَيَدْخُلُ فِيهَا فَيُجْرِبُهَا كُلَّهَا قَالَ " فَمَنْ أَعْدَى الأَوَّلَ " .
Менга Абу Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё — лафз Абу Тоҳирники — ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳоб деди: Менга Абу Салама ибн Абдураҳмон Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Юқумлилик йўқ, сафар (ойининг шумлиги) йўқ, ҳома (бойқуш шумлиги) йўқ», — деганларида, бир аъробий: «Эй Расулуллаҳ, қум устида гўё кийиклардек (соғлом) бўлиб турган туяларнинг ҳоли нимадир? Бас, қўтирли туя келиб, уларнинг ичига киради-да, ҳаммасини қўтир қилади-ку?» — деди. У: «Бас, биринчисини ким юқтирди?» — дедилар.