حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ بَيَانٍ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ دَخَلَ أَبُو بَكْرٍ عَلَى امْرَأَةٍ مِنْ أَحْمَسَ يُقَالُ لَهَا زَيْنَبُ، فَرَآهَا لاَ تَكَلَّمُ، فَقَالَ مَا لَهَا لاَ تَكَلَّمُ قَالُوا حَجَّتْ مُصْمِتَةً. قَالَ لَهَا تَكَلَّمِي، فَإِنَّ هَذَا لاَ يَحِلُّ، هَذَا مِنْ عَمَلِ الْجَاهِلِيَّةِ. فَتَكَلَّمَتْ، فَقَالَتْ مَنْ أَنْتَ قَالَ امْرُؤٌ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ. قَالَتْ أَىُّ الْمُهَاجِرِينَ قَالَ مِنْ قُرَيْشٍ. قَالَتْ مِنْ أَىِّ قُرَيْشٍ أَنْتَ قَالَ إِنَّكِ لَسَئُولٌ أَنَا أَبُو بَكْرٍ. قَالَتْ مَا بَقَاؤُنَا عَلَى هَذَا الأَمْرِ الصَّالِحِ الَّذِي جَاءَ اللَّهُ بِهِ بَعْدَ الْجَاهِلِيَّةِ قَالَ بَقَاؤُكُمْ عَلَيْهِ مَا اسْتَقَامَتْ بِكُمْ أَئِمَّتُكُمْ. قَالَتْ وَمَا الأَئِمَّةُ قَالَ أَمَا كَانَ لِقَوْمِكِ رُءُوسٌ وَأَشْرَافٌ يَأْمُرُونَهُمْ فَيُطِيعُونَهُمْ قَالَتْ بَلَى. قَالَ فَهُمْ أُولَئِكَ عَلَى النَّاسِ.
Абун-Нуъмон бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Баён Абу Бишрдан, Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у деди: Абу Бакр Аҳмасдан — Зайнаб деб аталувчи — бир аёлнин олдига кирди ва уни гапирмаётган ҳолда кўрди. У: «Унга нима бўлган, гапирмайди?», деди. Улар: «У сукут сақлаб (гапирмай) ҳаж қилди», дедилар. (Абу Бакр) унга: «Гапир, чунки бу (сукут) ҳалол эмас, бу жоҳилият амалидир», деди. У гапирди ва: «Сен кимсан?», деди. У: «Муҳожирлардан бир киши», деди. У: «Қаиси муҳожирлардан?», деди. У: «Қурайшдан», деди. У: «Қайси Қурайшдансан?», деди. У: «Сен кўп сўровчисан; мен Абу Бакрман», деди. У: «Аллаҳ жоҳилиятдан кейин келтирган мана бу солиҳ иш (Ислом) устида бизнинг (собит) қолишимиз нима (қанча)?», деди. У: «Имомларингиз сизларга тўғри (мустақим) тургани қадар бу (иш) устида қоласизлар», деди. У: «Имомлар нима?», деди. У: «Сенинг қавмингга — уларга (иш) буюрувчи, улар итоат қилувчи бош ва шарафлилар (катталар) бўлмаганмиди?», деди. У: «Ҳа (бўлган)», деди. У: «Бас, ўшалар одамлар устида(ги имомлар)дир», деди.