حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بْنِ شُمَاسَةَ قَالَ أَتَيْتُ عَائِشَةَ أَسْأَلُهَا عَنْ شَىْءٍ، فَقَالَتْ مِمَّنْ أَنْتَ فَقُلْتُ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ مِصْرَ . فَقَالَتْ كَيْفَ كَانَ صَاحِبُكُمْ لَكُمْ فِي غَزَاتِكُمْ هَذِهِ فَقَالَ مَا نَقَمْنَا مِنْهُ شَيْئًا إِنْ كَانَ لَيَمُوتُ لِلرَّجُلِ مِنَّا الْبَعِيرُ فَيُعْطِيهِ الْبَعِيرَ وَالْعَبْدُ فَيُعْطِيهِ الْعَبْدَ وَيَحْتَاجُ إِلَى النَّفَقَةِ فَيُعْطِيهِ النَّفَقَةَ فَقَالَتْ أَمَا إِنَّهُ لاَ يَمْنَعُنِي الَّذِي فَعَلَ فِي مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ أَخِي أَنْ أُخْبِرَكَ مَا سَمِعْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي بَيْتِي هَذَا " اللَّهُمَّ مَنْ وَلِيَ مِنْ أَمْرِ أُمَّتِي شَيْئًا فَشَقَّ عَلَيْهِمْ فَاشْقُقْ عَلَيْهِ وَمَنْ وَلِيَ مِنْ أَمْرِ أُمَّتِي شَيْئًا فَرَفَقَ بِهِمْ فَارْفُقْ بِهِ " .
Менга Ҳорун ибн Саид ал-Айлий ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб, менга Ҳармала, у Абдурраҳмон ибн Шумосадан ривоят қилдики, у деди: Мен Оишанинг олдига бир нарса сўрагани келдим. У: «Сен қаерликсан?» деди. Мен: «Миср аҳлидан бир кишиман», дедим. У: «Бу ғазотингизда соҳибингиз (амирингиз) сизлар учун қандай эди?» деди. У (Абдурраҳмон): «Биз ундан ҳеч нарсани айб қилмадик. Бирортамизнинг туяси ўлса, унга туя берарди; қули (ўлса), унга қул берарди; нафақага муҳтож бўлса, унга нафақа берарди», деди. Шунда у (Оиша): «Албатта, унинг акам Муҳаммад ибн Абу Бакрга қилган иши мени сенга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу уйимда эшитганимни хабар беришимдан тўсмайди. У шундай дерди: ‹Аллаҳим, ким менинг умматим ишидан бирор нарсага волий бўлиб, уларга машаққат туғдирса, Сен ҳам унга машаққат бер; ким менинг умматим ишидан бирор нарсага волий бўлиб, уларга мулойимлик қилса, Сен ҳам унга мулойимлик қил›», деди.