حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، وَحَمَّادٍ، وَعَاصِمِ بْنِ بَهْدَلَةَ، سَمِعُوا أَبَا وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ قَالَ عُمَرُ أَيُّكُمْ يَحْفَظُ مَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْفِتْنَةِ فَقَالَ حُذَيْفَةُ أَنَا . قَالَ حُذَيْفَةُ فِتْنَةُ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَمَالِهِ وَوَلَدِهِ وَجَارِهِ يُكَفِّرُهَا الصَّلاَةُ وَالصَّوْمُ وَالصَّدَقَةُ وَالأَمْرُ بِالْمَعْرُوفِ وَالنَّهْىُ عَنِ الْمُنْكَرِ . فَقَالَ عُمَرُ لَسْتُ عَنْ هَذَا أَسْأَلُكَ وَلَكِنْ عَنِ الْفِتْنَةِ الَّتِي تَمُوجُ كَمَوْجِ الْبَحْرِ قَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا . قَالَ عُمَرُ أَيُفْتَحُ أَمْ يُكْسَرُ قَالَ بَلْ يُكْسَرُ . قَالَ إِذًا لاَ يُغْلَقُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ . قَالَ أَبُو وَائِلٍ فِي حَدِيثِ حَمَّادٍ فَقُلْتُ لِمَسْرُوقٍ سَلْ حُذَيْفَةَ عَنِ الْبَابِ فَسَأَلَهُ فَقَالَ عُمَرُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Аъмаш, Ҳаммод ва Осим ибн Баҳдаладан хабар берди, улар Абу Воилдан эшитишди, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у деди: Умар: «Қайсингиз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фитна ҳақида нима деганларини ёдда сақлайсиз?» деди. Шунда Ҳузайфа: «Мен,» деди. Ҳузайфа деди: «Кишининг аҳли, моли, боласи ва қўшниси (сабабли бўладиган) фитнасини намоз, рўза, садақа, яхшиликка буюриш ва ёмонликдан қайтариш ўчиради.» Шунда Умар: «Мен сендан бу ҳақда сўраётганим йўқ, балки денгиз тўлқини каби тўлқинланадиган фитна ҳақида (сўраяпман),» деди. У: «Эй мўминлар амири! Албатта, сен билан у (фитна)нинг орасида ёпиқ бир эшик бор,» деди. Умар: «У очиладими ёки синдириладими?» деди. У: «Балки синдирилади,» деди. (Умар): «Ундай бўлса, у қиёмат кунигача ҳеч ёпилмайди,» деди. Абу Воил Ҳаммоднинг ҳадисида деди: мен Масруққа: «Ҳузайфадан эшик ҳақида сўра,» дедим. Бас, у сўради. У (Ҳузайфа): «(Ўша эшик) Умардир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.