حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُدْرِكٍ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ خَرَشَةَ بْنِ الْحُرِّ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " ثَلاَثَةٌ لاَ يُكَلِّمُهُمُ اللَّهُ وَلاَ يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلاَ يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ " . قُلْتُ مَنْ هُمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ خَابُوا وَخَسِرُوا أَعَادَهَا ثَلاَثًا . قُلْتُ مَنْ هُمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ خَابُوا وَخَسِرُوا فَقَالَ " الْمُسْبِلُ وَالْمَنَّانُ وَالْمُنْفِقُ سِلْعَتَهُ بِالْحَلِفِ الْكَاذِبِ " . أَوِ " الْفَاجِرِ " .
Бизга Ҳафс ибн Умар ривоят қилди, бизга Шуъба Али ибн Мудрикдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарирдан, у Хараша ибнул-Ҳуррдан, у Абу Зардан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Уч тоифа киши борки, Аллаҳ қиёмат куни улар билан гаплашмайди, уларга (раҳмат назари билан) қарамайди, уларни (гуноҳлардан) покламайди ва улар учун аламли азоб бордир». Мен: «Улар ким, эй Аллаҳнинг Расули? Улар зиён кўрдилар ва зарар кўрдилар», дедим. У буни уч марта такрорлади. Мен: «Улар ким, эй Аллаҳнинг Расули? Улар зиён ва зарар кўрдилар», дедим. У: «Изорини тушириб юрувчи, (берган нарсасини) миннат қилувчи ва молини ёлғон қасам билан ўтказувчи», деди. Ёки «ёлғончи» деди.