حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ نَصْرِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ خَالِدٍ الْيَشْكُرِيِّ، بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ قُلْتُ بَعْدَ السَّيْفِ قَالَ " بَقِيَّةٌ عَلَى أَقْذَاءٍ وَهُدْنَةٌ عَلَى دَخَنٍ " . ثُمَّ سَاقَ الْحَدِيثَ قَالَ كَانَ قَتَادَةُ يَضَعُهُ عَلَى الرِّدَّةِ الَّتِي فِي زَمَنِ أَبِي بَكْرٍ " عَلَى أَقْذَاءٍ " . يَقُولُ قَذَى . " وَهُدْنَةٌ " . يَقُولُ صُلْحٌ " عَلَى دَخَنٍ " . عَلَى ضَغَائِنَ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ Маъмардан, у Қатодадан, у Наср ибн Осимдан, у Холид ибн Холид ал-Яшкурийдан шу ҳадисни ривоят қилди. У деди: Мен: Қиличдан кейин нима? дедим. У: «Кудурат устидаги қолдиқ ва кек устидаги сулҳ», деди. Сўнгра ҳадисни давом эттирди. Қатода буни Абу Бакр замонидаги риддага (диндан қайтишга) татбиқ қиларди. «Алў ақзў» — қўл деганидир, яъни ғубор. «Ва ҳудна» — сулҳ деганидир. «Алў дахан» — кек-адоват устида деганидир.