حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيُّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ مَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رُفِعَ إِلَيْهِ شَىْءٌ فِيهِ قِصَاصٌ إِلاَّ أَمَرَ فِيهِ بِالْعَفْوِ .
Бизга Мусо Ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ Ибн Бакр Ибн Абдуллаҳ Музаний, Ато Ибн Абу Маймунадан, у Анас Ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига қасос талаб қилинадиган бирор иш кўтарилиб, унда афвни буюрмаганини кўрмадим.